Kolposkopija

Kolposkopija je metoda posmatranja vagine, i vrata materice uz pomoć kolposkopa - specijalno konstruiranog pokretnog mikroskopa uz uvećanje od 6 - 40 (najčešće 12) puta. Tačnost ove metode leži između 60 - 85%, u kombinaciji s citologijom 98 - 99%. Kolposkopija je izvanredna dijagnostička dopuna citologiji. Omogućava pouzdanu procenu lokalizacije i proširenosti patološke epitelne lezije, i ciljanu biopsiju iz suspektnog područja.

Od 1924. godine, kada je ovu metodu uveo Henselman (otac kolposkopije), metoda se usavršavala od aparata koji uveličava na principu lupe (10-20 puta), do mikroskolposkopa koji je uveo Antoan (do 280 puta).

Danas se najčešće koriste kolposkopi sa fotografskim aparatom. Za izvođenje ove metode potreban je odgovarajući instrumentarijum (spekulumi, veći broj savijenih klešta za uzimanje tupfera, Petrijeve šolje, Chrobahove sonde, kugelcange, klešta za biopsiju, pribor za uzimanje citološkog brisa) kao i odgovarajući rastvori.

Za izvođenje kolposkopije koriste se 3% sirćetna kiselina, 3% rastvor srebro nitrata ili albothzyl, kao i jodni rastvor po Lugolu ili Henselmanu.

Vrste kolposkopije su

• sporadična kolposkopija
• obična selektivna kolposkopija
• proširena selektivna kolposkopija
• sistematska kolposkopija

Prve tri vrste ne obuhvataju odgovarajuću populaciju pa su zbog toga praćene velikim propustima, dok se sistematska kolposkopija pokazala najadekvatnijom jer obuhvata celokupnu žensku populaciju. 

Tehnika kolposkopije

Izvodi se pre bimanuelnog ginekološkog pregleda. Najpre se kolposkopski eksplorišu spoljašnji genitalni organi, a zatim se aplicira spekulum da bi se kolposkopski pregledali vagina i grlić materice. Premazivanjem grlića 3% sirćetnom kiselinom, otklanja se višak sluzi, dok epitel grlića bubri i promene postaju vidljivije. Dejstvo sirćetne kieline traje 2-3 min, te se u slučaju dužeg trajanja pregleda grlić premazuje više puta. Po završenom pregledu grlića sirćetnom kiselinom, grlić se premazuje Lugolovim rastvorom. Zdrave ćelije pločasto slojevitog epitela sadrže glikogen koji je jod pozitivan (grlić dobija tamno braon boju), a ćelije cilindričnog, displazičnog epitela, kao i maligne ćelije, ne sadrže glikogen i jod su negativne. Ovo premazivanje grlića jodnim rastvorom zove se Schillerova proba.

Kolposkopski pregled se radi na istom stolu i u istom položaju kao obični ginekološki pregled, obavlja se nakon prestanka menstruacijskog krvarenja, ili sredinom ciklusa. Pregled nije bolan, a nelagodan je kao i svaki ginekološki pregled s uzimanjem Papa-testa.
Kolposkopija traje oko 15 minuta i ne radi se pod anestezijom. Ako je potrebno uzeti komadić tkiva za analizu (biopsija) tada se može dati kratkotrajna lokalna anestezija u sam vrat maternice.

Cilj kolposkopije

Rano otkrivanje početnih promena tkiva na površini vrata materice, a koje mogu postupno prerasti u rak vrata materice, tačna procena mesta i stepena proširenosti takvih promena, mogućnost prepoznavanja promena povezanih s HPV virusom (humani papiloma virus) koji je direktno odgovoran za nastanak raka vrata materice, sigurno prepoznavanje već postojećeg raka vrata materice u početnim ili u naprednim stadijumima.

Kolposkopski nalazi

S obzirom da je kolposkopija istraživačka metoda, njeni nalazi se tumače kao "sumnjivi" ili "nisu sumnjivi" na maligni proces. Podela kolposkopskih nalaza je na veće tri grupe:

• kolposkopske slike koje nisu sumnjive na karcinom-ektopija, TRZ (transformaciona zona), zapaljenske promene
• kolposkopske slike sumnjive na karcinom-leukoplakija, mozaik, ATRZ (atipična transformaciona zona), erozio vera, nespecifična jod negativna polja, nejasni kolposkopski nalazi
• manifestni karcinom bez obzira na stadijum proširenosti