Kokain

Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga koja se proizvodi od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi

Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja.

Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke ( Erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima.

Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida, koji dileri dalje mešaju sa drugim supstancama kokainu slične boje (skrob, puder, šećer, lokalni anestetik prokain ili psihostimulans amfetamin), tako da na ulicu dospeva u koncentraciji između 30% i 60%.

Najčešće se ušmrkava odmah sa papirića u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku koja se može napraviti od papira, mada se može koristiti intravenozno a može se i pušiti. Kokain koji se puši čist ili pomešan sa nekim drugim drogama zove se 'crack' ('krek'). Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje, crta.

Kokain skoro trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.

Prvi stadijum (euforični) karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.

Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).

Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.

Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, oko sat ili dva, u zavisnosti od doze. Iako se misli da kokain ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem i konzumiranjem je neodoljiva.

Ova droga je jako skupa, a zavisniku je potrebno više od jednog grama dnevno, tako da mnogi do juče uspešni i bogati ljudi za jako kratko vreme doživljavaju totalni finansijski i moralni pad.
Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave složen hemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokaetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.

Kokain se ponekad unosi pomešan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, a posledica može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnost smrtonosnog predoziranja.

Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.

Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.

Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.

Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najčešće na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.

Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.