Pitanje broj #6350
Postovana doktorka, vec duze ocekujem odgovor na svoje postavljeno pitanje pa posto ga do sada nisam dobila pokusacu ponovo da vam izlozim svoj problem u nadi da ce te mi sada odgovoriti. Imam 33 godine, zivim u jednom malom gradu udata sam i imam dve devojcice od 6 i 4 godina.Na izgled sve bi trebalo da bude lepo, medjutim... Udala sam se veoma mlada ( 19 godina). Ja sam po prirodi stidljiva i povucena i zatvorena osoba a suprug je nesto suprotno i u principu odatle proizilaze nase nesuglasice koje su u pocetku braka bile izrazene medjutim vremenom smo se nekako uskladili i nemamo nekih vecih problema u odnosu.Moj psihicki krah je nastupio kada nam je nastradalo prvo dete koje je tada imalo dve godine. Od tada sam se povukla skroz u sebe, imam strahove i svasta mi prolazi kroz glavu. posle toga sam rodila dve hvala bogu zdrave i prave devojcice kojima sam se posvetila u potpunosti i koji su ceo moj svet. Sada kada su obe krenule u obdaniste ja sam se vratila na posao jer radim u jednoj privatnoj firmi u knjigovodstvu. Medjutim psihicki se ne osecam dobro, imam strahove od smrti, od bolesti, da ce deci nesto da se desi.... Nisam raspolozena ni za razgovore sa ljudima i iako imamo svoj krug prijatelja ja odlazim i druzim se sve protiv svoje volje i zbog porodice. Izgubila sam interesovanje za bilo sta u zivotu i u stanju sam da sedim i zurim ceo dan u jednu tacku da samo mogu. Pre dve godine sam imala i operaciju zucne kese kojoj su prethodili svi oni grozni napadi zuci i to me je nacisto slomilo. Volela bih kad bi mogao da mi pomogne samo vas savet ili neki antidepresiv koji bi ste mi predlozili jer ne znam kome bih mogla da se obratim za strucnu pomoc u mom malom gradu. Znam da sam tek potrebna deci a sve vise i vise gubim snagu i volju.....Molim vas pomozite mi....

Gubitak deteta je veoma teska trauma koja cesto obelezava tok citavog zivota i verujem da Vam je trebalo mnog snage da nastavite dalje, a posebno da budete "kao nekad". Iako ste naizgled nastavili sa svojim zivotom, ocigledno da niste proradili dovoljno teret koji je na Vama. Kako u malom gradu zaista moze biti problem da nadjete pravog strucnjaka za svoj problem, verujem da ipak mozete da u prvom vecem gradu potrazite strucnu pomoc, jer antidepresive ne mozete uzimati ni bez preporuke niti bez nadzora psihijatra, koji ce tokom tog perioda i u razgovorima proci sa Vama problematicne oblasti koje Vam zadaju najvise emotivnih problema. Znam da Vas odrzava ideja da ste potrebni deci, ali da biste njima mogli da date svoj emocionalni potencijal, trebalo bi da radite na prevazilazenju svojih problema, jer nije dovoljno da budete tu, vec i da mogu da osete vasu snagu i podrsku. Zato bi snagom volje trebalo ne samo da fizicki budete namestima gde Vas porodica vodi, vec da pokusate da se zainteresujete i nadjete neko zadovoljstvo medju bliskim i dragim ljudima, da uzivate u toj deci koja rastu i da nalazite zadovoljstva i u partnerskom odnosu, kao i da svoje misli usmeravate na pozitivne sadrzaje, da se ukljucujete u nove aktivnosti i da pokusate da sadrzinski obogatite svoj zivot, a ne da budete mehanicka zena koja ce prosto da dise i postoji. Ukoliko osecate da to bez pomoci strucnog lica ne mozete, potrazite van svog mesta boravka, ako mislite da je tako bolje, nekog profesionalca koji treba bar za pocetak da Vam da oslonac i smernice i da Vas oslobodi simornih misli.

Pitanje broj #6349
Mozete li mi reci nesto vise o autosugestiji i kako se primenjuje?Unapred hvala!

Ovo nije pogodan nacin da se daju uputstva o primeni autosugestije. Da biste savladali te vestine, uputno je obratiti se psihologu ili psihijatru licno, kako bi Vas kroz nekoliko susreta osposobio da ovladate osnovnim pravilima autosugestije, ili se mozete informisati kriz mnostvo psiholoskih "prirucnika" koji detaljno obradjuju ovu temu na stotinama strana. Nesumnjivo ovladavanjem sposobnoscu autosugestije, odnosno savladavanje tehnika autogenog treninga, ima mnogo prednosti u ovladavanju sobom i kontroli sopstvenog dozivljavanja i ekspresije ponasanja.

Pitanje broj #6339
postovana doktorice bojana imam 29 godina cudno mi je kad zamislim da se nisam ozenio najpre od svega u zivotu volim i sanjam da cu stvoriti porodicu zamisljam sebe kakav cu da budem srecan kad budem imao zenu i pogotovo volim decu trebalo je mnogo ranije da se ozenim ali presvega me je sprecilo sto imam tesnu kucu i sto sam stidljiv i skoro sam izgubio zelju za sacinjavanje porodice ali u zadnje vreme se preokrenulo jos neki mesec sagradicu veliku kucu i jednu veliku radnju osiguracu za ceo zivot troskove zivota i nista ne moram raditi tako sto cu biti bogatiji fali mi jos samo zena pa da dodzem do cilja koji sam imao zelju vise od jedne decenije trazio sam jos prije od vas savete kako da menjam temperament sa kojim se cesto suocavam vi ste mi rekli da ne postoje ljekovi koji ce moci da me promjene i makniti stidljivost ali pokusao sam da maknem sam stid sa svojom iskustvom koje ste mi objasnili oko kojih temama da razgovaram kad budem bio sa mojim vrsnjaka ali nisam potpuno isti kao i moji drugovi jer oni su svi ozenjeni tako da meni se pricinjava da sam mnogo izostao od drustva ali i proslo mi je vreme sa mojim drugovima da se druzim kao kad smo se druzili dok se nisu bili ozenjeni sad nemam skim da razgovaram o devojkama nemam skim da se sastanem da se upoznam sa nekom devojkom ostao sam presvega sam recite mi kojim putem treba da podzem sam da bih upoznao jednog dana devojku mojih snova dali treba da posaljem tetku devojci kojoi mi se dopada kad sam vas pitao ranije ili treba da nadzem devoiku na neki treci nacin zahvaljujem vam se na vase savete unapred

Ne postoji jednostavan recept kako da nadjete devojku svojih snova. Nazalost, to se desava spontano i svakome na drugaciji nacin. Ako  u sredini u kojoj zivite ima devojaka koje bi mogle biti pogodne za Vas, naravno da je jedan od nacina i to da posaljete posrednika koji ce probiti tu barijeru Vase stidljivosti i mozda omoguciti da se zblizite sa nekom devojkom. Ukoliko u Vasoj neposrednoj okolini nema odgovarajucih devojaka, postoje druge sredine i kojima mozda niste bili a imate prijatelje ili rodjake koji bi Vam mogli preporuciti neku usamljenu devojku. Postoje i licni oglasi preko kojih ljudi traze partnere i partnerke, pa ili mozete dati oglas u nekom casopisu ili pratiti vec objavljene oglase i odgovarati na one koji Vam se ucine prihvatljivim. Previse se opterecujete razmisljanjem o tome kako ne znate o cemu da razgovarate sa prijateljima i devojkama, sto ne pomaze vec Vas cini jos nesigurnijim. Kada bude dosla situacija da se upoznate sa nekim, pokusajte da budete sto opusteniji i da se teme razgovora same nametnu, mozda je devojka pricljivija pa ce ona nametnuti temu razgovora. Uostalom, niko ne kaze da se od Vas ocekuje da vodite neke posebne i stalno zanimljive razgovore. Unesite u svoj zivot novine i aktivnosti, cini mi se da imate previse vremena da se bavite sobom.

Pitanje broj #6284
Postovana Bojana Zivim u Novom Sadu , imam 33 godine , nisam udata , nemam stalan posao i podstanar sam. celog zivota sam veoma nesrecna ali sam to spoznala tek poslednjih par godina.U zivotu nikad nikom nisam znacila nesto mnogo cak ni najblizoj rodbini a prijatelji su me svi redom ostavili.Ja sam osoba prosecnih kvaliteta u svemu , vredna , postena i iskrena.Oduvek sam nesigurna u sebe i retko kad sam preuzimala inicijativu ali sam uvek pozitivno odgovarala na svaku.Sta god je trebalo da se pomogne , ucini za nekog ja sam uvek bila prva.Osobama koje su u meni nasle prijatelja ja sam pruzala nesebicno iskreno prijateljstvo.Ipak nekako posle odredjenog vremena svako me je ostavio.Niko mi nikad nije rekao razlog.realno skoro svi su mi prilazili u nekom svom kriznom preiodu u zivotu i kad bi im bilo bolje , napustali su me a ja sam se vezala za svakog od njih , i pustila ih u svoj zivot bez rezerve. Danas sa 33 godine ja nemam nijednog prijatelja kojeg mogu da pozovem i porazgovaram o bilo cemu , eventualno o najbanalnijim temama. Sve ostalo bilo bi zacudjujuce neprijatno za mog sagovornika.Toliko mi fali prijatelj i toliko sam usamljena da se osecam kao da zivim u grobu.Danima mi telefon ne pozvoni, a ne pamtim kad me je neko pozvao negde.Ljudi me se ne sete ni za rodjendan , praznike , bilo sta.Ja sam dugo pokusavala koliko god bila losa u inicijativi da odrzavam kontakt , da pozivam na druzenje ali prosto nije islo i odustala sam.Moj stariji kolega na poslu cesto je jedina osoba sa kojom porazgovaram u toku dana. To mi toliko tesko pada da mi je svaki dan sve vise nepodnosljiv za ziveti. Sto se tice ljubavi, svoju veliku ljubav nasla sam vrlo kasno , u tridesetoj godini.Iako od samog pocetka mnogo toga nije stimalo , ogromna ljubav i medjusobna neznost gurala je nasu vezu iz dana u dan. Kad je doslo vreme velikih svadja i medjusobnih optuzivanja ispostavilo se da osoba koju volim vise od svega na svetu ima dugogodisnju devojku a iako smo se vidjali veoma intenzivno on je na cudesan nacin to uspeo da sakrije od mene dok nam nije postalo toliko tesko da je odlucio da prizna. Nema snage da je ostavi jer je kao i ja luda za njim a on ne voli nijednu vise dovoljno da bi bilo sta preduzeo jer je i pored mnogo losih osobina osetljiv na tudji bol pogotovo prouzrokovan od njega.I on je poput svih mojih prijatelja mene pronasao u svom kriznom periodu , pokusao sebi da pomogne uz moju beskrajnu ljubav i paznju a nije shvatio ozbiljnost moje ljubavi i cinjenice da mi je postao sve na svetu.Ni ja ni on ne mozemo da odemo a nista drugo nam nije preostalo.Mozda zvuci apsurdno ali tako je , neki cudan splet okolnosti doveo je do moje najvece tragedije koju ne znam kako cu preboleti,Inace on je osoba potpuno razlicita od mene, okruzen ljudima koji ga obozavaju , prepun pravih prijatelja , komunikativan , sarmantan, osoba koja pleni cim se pojavi.Muskarac koji se ne zaboravlja.Pretpostavljate sta je takva osoba mogla da znaci kad se pojavio u mom zivotu.Patnja koju osecam zbog svega sto se desilo sa njim najcesce se pokazuje kad imamo odnose posto me hvata strah, panika i nekontrolisano plakanje.Dok ga gledam i uzivam u njemu taj strah od gubitka postaje nepodnosljiv. On je strpljiv i nezan u tim momentima ali ja sam pocela da se plasim i pomisli sta ce biti tokom odnosa pa ga izbegavam na sve nacine. Sto se tice roditelja, oni mi daju podrsku koliko mogu u zivotu ali su daleko, sve stariji i bolesniji. Majka koja je svedok moje nesrece i koja vidi koliko mi zivot prolazi bez ikakve lepote , a zivot je prepun toga , pati kao i ja , prepustila se hrani i picu i jednom je rekla da mi je htela sve najbolje a docekala da me gleda ovako nesrecnu i da to ne moze da podnese. Zbog svega sto sam Vam napisala ja sam pala u tesku depresiju , jedva ustajem iz kreveta, stalno razmisljam o smrti, i stalno se pitam zar je moguce toliko nesrece da mi se desi jer ponavljam uz sve moje nedostatke ja zaista nisam najgora na svetu a po dobroti i iskrenosti sam izuzetna. To su mi mnogi ljudi rekli a ja se slazem. Molim Vas da mi pomognete savetom , misljenjem ili bar da me uputite kome da se obratim za pomoc jer mi je neophodna a na moje vapaje niko ne obraca paznju.Ocigledno imam mnogo problema u licnosti , u ponasanju, u emocijama ali ja to ne znam da definisem , popravim i promenim.Molim Vas za pomoc.

Neobicno je da se pored ovoliko problema koje navodite do sada niste javili za pomoc psihijatru ili psihologu koji bi, ako nista drugo, mogao pruziti strucnu podrsku i biti osoba sa kojom mozete razgovarati o svojim temama i problemima, ako vec nemate dovoljno bliskih prijatelja koji bi za Vas bili tu. Niste jedina osoba koja se oseca usamljenom i izolovanom od svih. Cak i ljudima koji su izuzetno dobri i posveceni drugima desava se da u eri ljudskog otudjenja, dozive usamljenost i nedostatak bliskosti kada neciji problemi prodju i kada su "dovoljni sami sebi". Ocigledno imate dobar kapacitet za to da budete dobar slusalac i pomoc drugima u nevolji, odnosno da se sami nudite kada osecate da ste nekome pomoc u krizi.Vec i ta cinjenica treba da vas ucini zadovoljnijom sobom, jer ste se mnogima, kako kazete, nasli u nevolji. I niste se nasli da bi oni Vama uzvratili istom merom, nego zato sto ste osecali da im je pomoc potrebna. Dakle, tu Vasa ocekivanja nisu bila izneverena. Nevolja je sto ste uz ta, izgradili i ocekivanja da ce ti ljudi biti Vasi prijatelji ili vama bliski i zahvalni, sto se nije desilo, i to Vas cini nezadovoljnom i tuznom. Pokusajte da odvojite te dve vrste ocekivanja i da sebi ponovo pokazete da je vec veliko zadovoljstvo sto ste toliko korisni i saosecajni, cak i ako niste dobili trajno prijateljstvo i zahvalnost zauzvrat. Mnogo puta u zivotu ne dobijamo ono sto zasluzujemo, ali treba pokusati da to ne bude faktor koji ce nas baciti u ocajanje.
Sto se tice Vase veze, ona je zaista teren na kome treba dobro razmisliti koji su naredni koraci. S jedne strane ste Vi predimenzionirali njegov znacaj u svom zivotu, jer on sigurno nije jedini mladic koji bi Vas mogao voleti i koji bi Vam mogao biti znacajan, a sa druge strane i od njega je neodgovorno da Vas izlaze situaciji da se mirite sa njegovorm dvostrukom vezom, iako zna koliko Vam bola zadaje. Sigurno je da odluka nije laka, ali bi njegovo opredeljivanje za jednu ili drugu vezu bar razresilo neizvesnost koja se ovakvim vodjenjem dvostruke veze samo nastavlja i produbljuje bez mogucnosti razresenja.To sto nalazite za njega opravdanje da ovako postupa jer ne bi zeleo nikog da povredi, samo je delimicno tacno, jer je on sigurno svestan da Vas i ovim stalno povredjuje. Pomoc psihologa, kome biste se neposredno i kontinuirnano obracali u nekom narednom periodu, mogla bi vam pomoci da steknete sigurnost u sebe, kao i da sebe usmerite na raznovrsnije aktivnosti i kontakte, sto biste i sami zeleli. Sama cinjenica da nemate prijatelja i bliskih osoba, vec Vas cini previse ranjivom i nespremnom za resavanje emotivnih problema sa kojima se suocavate.
 

Pitanje broj #6137
Postovana,molim za savet.Imam 33 god.,prvi napad panike imala sam pre 12 god.,nisam ni bila svesna sta me je snaslo a vec je sve "proslo"da tako kazem.Posle dve god.nasla sam se u istoj situaciji,i u periodu terapije ksalolom od tri meseca,opet sam bila ona stara.Pre dve godine(posle bolnog raskida duze veze cijih sam zadnjih tri meseca provela plakajuci a ujedno ostala i bez posla)opet su usledili panicni napadi tj.depresija pracena njima,ovog puta sve je bilo dosta ozbiljnije.Prepisana mi je terapija rivotril i flunisan.Sve je izgledalo kao da ide na bolje,po zavrsetku terapije pocele su da mi se namecu misli,uglavnom agresivnog karaktera.Nekako sam uspela da se izborim sa svim sto me je snaslo,pronasla novi posao,pocela da izlazim i cini mi se pronasla opet smisao zivota.Moj trenutni posao je dosta stresan,puno radim i nemam dovoljno vremena za sebe.Ponovo pocinjem da se osecam anksiozno i depresivno(mozda bih pre rekla ravnodusno).A moj najveci problem je u tome sto zelim da stupim u brak i rodim dete ali se plasim,i svakodnevno razmisljam o tome kako za to nisam sposobna(dosta sam citala o postnatalnoj depresiji i tome kako je kod zena koje su pre trudnoce bolovale od depresije veca verovatnoca da i po porodjaju obole od iste).Takodje me muci saznanje da nisam ona kakva sam bila pre i da takva necu ni biti,i tesko mi je da prihvati drugaciju sebe.Mozda moje pitanje nije upuceno na pravu adresu u svakom slucaju unapred hvala.

I sami kazete da su se Vase prethodne epizode psihickih smetnji zavrsavale oporavkom i ozdravljanjem posle relativno kratkog lecenja. Vi ste preosetljiva osoba, koja dogadjaje u zivotu shvata dosta licno i burno na njih reaguje, ali to nikako ne znaci da niste u stanju da uspesno podnesete obaveze koje nosi brak, niti izazove koje nosi trudnoca i odgajanje dece. Cak i ako istrazivanja pokazuju da postoji veca verovatnoca od ponavljanja epizoda psihickih bolesti u trudnoci a osobito posle porodjaja kod zena koje su imale smetnje ranije, to ne znaci da ste Vi sigurno predodredjeni za to- govorimo samo o statistici. Dakle, koliko shvatam, Vi uspesno obavljate svoj stresan posao, iako vam to ne pada lako - nisu Vasi kapaciteti toliko slabi koliko ih nekada vidite. Ipak, ukoliko se resavate na trudnocu, korisno je da u periodu planiranja i pracenja trudnoce budete pod nadzorom psihijatra koji bi Vam pomogao da sa manje straha i strucnom pomoci iznesete ovaj, za vecinu zena manje ili vise sresan period. Ukoliko i van planiranja trudnoce osecate da ne mozete sami da izadjete na kraj sa svojim promenama raspolozenja, potrazite strucnu pomoc vec sada u ordinaciji psihologa ili psihiajtra, kako biste time olaksali suocavanje sa svakodnevnim frustracijama i radom na sebi ocvrsli svoje kapacitete za prevazilazenje novih zivotnih prepreka.