Kako sprečiti nastanak dijabetesa?

Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da spomenuti prelazak na "moderni, zapadni način života" (sedaternost, ishrana sa puno kalorija, šećera i saturisanih masti), predisponira razvoj poremećaja metabolizma glikoze i dijabetesa. Nije iznenađujuće, da više od 84% Amerikanaca jede previše masti, dok manje od 30% dnevno jede preporučenu količinu i vrstu voća i povrća. Ovi faktori doprinose pojavi oko 800.000 novih slučaja dijabetesa koji se dijagnostikuju svake godine u SAD.

Istraživanje o trendovima u prevalenci dijabetesa u SAD između 1990. i 1998. izvršeno je  standardizovanim telefonskim putem, i obuvaćeno je 149.806 odraslih osoba (starijih od 18 godina), od kojih je 149.806 završilo studiju. Prevalenca dijabetesa u USA je porasla za 33% u ukupnoj populaciji, a za 70% u osoba starosti od 30 - 39 godina. Za svaki dodati kilogram težine, rizik za dijabetes se povećao za 9%. Uporedo sa porastom gojaznosti, broj dece sa dijabetesom tipa 2  u SAD se više nego udvostručio za poslednjih deset godina. Na nastanak tip 2 dijabetesa, prema nekim podacima, može uticati i loša ishrana u fetalnom i ranom dečjem životu.

Savremeni način života dovodi do sedaternog načina života i fizička aktivnost se upražnjava sve manje i manje. Prema podacima iz SAD 56% muškaraca i 61% žena nikada ili izuzetno retko upražnjava fizičku aktivnost. Ovaj trend je u porastu. Brojne studije su pokazale da povećana fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak tip 2 dijabetesa, ali i bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, hipertenzije, karcinoma kolona i dojki i osteoporoze. 

Smanjena fizička aktivnost je drugi faktor koji je udružen sa insulinskom rezistencijom u tipu 2 dijabetesa. Suprotno, fizička aktivnost poboljšava dejstvo insulina. Utvrđena je čvrsta korelacija između maksimalne aerobne snage i dejstva insulina. U toku 14 - to godišnjeg praćenja (ispitivanja upitnicima) 5990 muškara diplomaca Univerziteta u Pensilvaniji nađeno je da fizička aktivnost u smislu šetanja, penjanja uz stepenice i sporta je inverzno povezana sa razvojem dijabetesa tipa 2. Sa svakih 500 Kcal povećanja aktivnosti, rizik se smanjuje za 6%.

Protektivni efekat je najveći u ljudi sa najvećim rizikom za nastanak dijabetesa. Praćenjem 6.815 Japano - Amerikanaca, starosti 45-68 godina, bez dijabetesa u početku Honololu Heart programa, pokazano je da je fizička aktvnost inverzno udružena sa incidencom dijabetesa, posle prilagođavanja prema starosti, BMI, masnoća tela, krvnog pritiska, lipida i porodične anmneze na dijabetes.

Promene aktivnosti simpatičkog nervog sistema i i smanjena fizička aktivnost u pušača mogu biti povezani sa rezistencijom. Physicians' Health Study je pokazala da pušači imaju dozo - zavisno povećanje rizika za nastanka dijabetesa tip 2, u poređenju sa nepušaćima, i da prilagođen relativni rizik iznosi 2,1. Ova studija ide u prilog hipotezi da pušenje predstavlja nezavisan promenljiv faktor rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa.

Psihosocijalni stres kao potencijalni faktor rizika se takođe ispituje. Dijabetes tip 2 je multifaktorijalna i heterogena bolest, pa da bi prevencija bila efikasna mora se delovati na sve potencijalne faktore rizika.

Početni proces je genska opterećenost (na koju se ne može delovati), a zatim sledi prvi prepoznatljivi stadijum - PGT. Po preporuci SZO strategija prevencije tip 2 dijabetesa se bazira na smanjenju insulinske rezistencije i očuvanju i poboljšanju funkcije beta ćelije.

Ove mere su posebno korisne u osoba sa visokim rizikom, među kojima su:

Glavne promene koje smanjuju insulinsku rezistenciju su:

U cilju identifikacije osoba sa povećanim rizikom i korekcije načina života i ishrane jako su korisne i edukacije stanovništva, posebno u sredinama gde je učestalost dijabetesa velika. Svaka akcija prevencije treba biti praćena i evaluacijom postignutih rezultata.

Novije studije pokazuju značajan uspeh u prevenciji dijabetesa tip 2, pre svega smanjenjem gojaznosti i povećanjem fizičke aktivnosti. U prevenciji tip 2 dijabetesa poseban značaj ima poremećena  glikozna toleranca (PGT). Ona predstavlja prvi stadijum u razvoju dijabetesa, koji može biti identifikovan. Učestalost PGT - a raste sa godinama,  i u SAD prelazi 20% u polulaciji starijoj od 65 godina. Nakon identifikacije osoba sa rizikom i posebno sa PGT preduzimaju se neke od mera prevencije.