Kako sprečiti dekubitus?

U mnogim situacijama dekubitualni ulkusi se formiraju na mestima na kojima njihov nastanak može da se prevenira, a njihovo odsustvo predstavlja znak dobre nege. Najčešće se za dekubituse koristi i termin ulceracije koje nastaju na mestu pritiska. Njihov izgled varira od svetlo ružičaste boje koja nestaje nekoliko sati posle uklanjanja pritiska sa kože, do formiranja veoma dubokog ulkusa, koji nekada ide čak i do kosti ili unutrašnjih organa. Ovi ulkusi se klasifikuju prema težini, obično u četiri stadijuma.

Promer ulceracije nije značajan koliko njena dubina, ali je hirurško uklanjanje nekrotičnih masa – debridman neophodan, a nekada i  radikalna hirurška intervencija.

Mehanizam nastanka dekubitalnih ulkusa je posledica dejstva sile pritiska na površinu kože, mada mogu nastati i kao posledica trenja kože sa grubom površinom postelje, površine gipsane udlage ili kao posledica prolongirane hladnoće. Površina kože koja je blizu koštanih struktura ima veću sklonost nastanku dekubitusa, a posebno su to zone kičmenog stuba, lopatica, kukova, zglobova lakta i kolena. Kompresijom krvnih sudova i niže ležećih struktura kože onemogućena je ishrana kože i time otvoren put nastanku ulkusa. Stanja koja omogućavaju lakše nastajanje dekubitalnih ulkusa su stanja loše ishranjenosti kože, dijabetes, pothranjenost, manjak serumskih proteina, loša higijena, dehidracija, imobilizacija i naravno loša nega obolele osobe. Dijabetes nije uzrok nastanka dekubitusa, ali omogućava brzu eskalaciju procesa ulcerisanja. Iz tog razloga dijabetičarima je neophodna bolja nega i veća pažnja posebno imobilisanih osoba u pavcu preveniranja nastanka ulkusa.

Preventivne mere se odnose na čestu promenu položaja obolele osobe u postelji na dva sata i češće. Dvosatna promena položaja ja maksimalni dozvoljeni interval pri kome tkivo toleriše pritisak bez propratnog oštećenja. Prevencija podrazumeva i maksimalan trud oko izostajanja trenja, abrazije kože i naravno kontrolu malnutricije, dobru hidrataciju i higijenu.

Kada se ulceracija razvije onda je tretman usmeren na sprečavanje daljeg razvoja ulkusa,  razvoja infekcije, ubrzanje cirkulacije na mestu ulceracije, debridman nekrotičnih masa i stimulaciju stvaranja granulacija unutar ulkusa. Sprečavanje širenja ulceracija se sprovodi primenom sunđerastih prstena koji vrše izolaciju i rasterećuju pritisak na okolne strukture, silikonskih i gumenih jastučiča i naravno vrlo specijalizovanih plutajućih kreveta.

Prilikom obrade dekubitalnih ulkusa i uklanjanja nekrotičnih masa, po svim uzusima asepse se lokalno primenjuje prah borne kiseline koji se prekriva enplasterima po tretmanu Gilje, koji vrlo brzo usled hemijskog dejstva uklanja lokalnu infekciju i snažno stimuliše stvaranje novih granulacija koje popunjavaju tkivo ulkusa. Lokalna i sistemska primena antibiotika se kombinuje sa primenom odgovarajućih hidrokoloidnih dresinga. Zajedno sa sprovođenjem procedura dezinfekcije i čiššćenja ulceracija, uklanjanja nekrotičnih masa i ubrzanja cirkulacije oboleli zahtevaju pojačanu, prilagođenu ishranu koja će omogućiti brzo i dobro zarastanje.

Svi dekubitalni ulkusi se mogu prevenirati, što je bazični tretman, a u skoro svim situacijama pojava masivnih ulkusa označava grešku procedure standardne nege obolelih osoba.