Kako preboleti raskid

Čitam ovo i ne shvatam uopste zbog cega vi raskidate? Zato je bolja
ljubav sa ljubavnicom, zato sto znas da je ne posedujes, da nemas prava da trazis da bude samo s tobom i kada bude s nekim drugim to ti ne padne tesko, a svaki retki trenutak koji ti sa njom dodje shvatas nebeskim blagoslovom. I onda se desi da se iznova i iznova trazite postajuci najbolji prijatelji koji znaju najdublje tajne jedno o drugome koje niko drugi nikada nece znati jer sa svima drugima nosimo samo maske. I kakva je to ljubav samo da znate! Ne ona zbog koje pozelimo da se ubijamo nego ljubav koja nadilazi sve drugo i zbog koje smo srecni sto smo, eto, taj kratki trenutak vremena ziveli na ovom svetu. Eto, to sam vam hteo reci. Tako volite i ne raskidajte.

Moram da se ukljucim u razgovor o raskidu sa osobom koju jos volis. . Ja sam trenutno u situaciji da treba opet da prebolim raskid sa momkom kojeg sam prvi put jedva prebolela! Moja prva i jedina ljubav, obozavala sam ga, ostavio me je surovo, neokrenuvsi se da vidi jesam li prezivela. Poslednje ne je bilo njegovo, sigurno, grubo, neopozivo, moja sva prethodna su bila mala, slabasna, prepuna suza i tuge. . Kada je otisao, svet mi se preokrenuo. . Bol u grudima iz noci u noc. . Suze su mi bile jedine saveznice. . Najbolje prijateljice. . Prolazili su meseci. . Otupela sam. . Videla sam ga par puta, stegla srce i prolazila pored njega kao da ne postoji za mene. . Volela sam istim intenzitetom. . Nakon 8 meseci tisine, i moje cepajuce boli. . Javio se. . Pogresio je. . Zvao je mesecima. . Dala sam mu novu sansu. . Opustila se, opet prepustila ljubavi, zelji, mastanju. . Nakon 10 meseci veze. . Opet sam pred istim scenarijom. . Ne znam hocu li preziveti ovaj put. . Hoce li srce izdrzati. . Volim ga vise od sebe. . Ali to nije dovoljno. . Volim izgleda previse. . To nije privlacno, to odbija. . I u ljubavi treba imati mere. . Titrirati, vagati. . Igrati igre. . Nisam naucila nista, opet sam zapela o isti kamen, padam i pitam se vredili uopste ljubav ovolike boli. .

Neznani moji prijatelji, nemate pojma koliko mi je lakse kada citam ovo i da u svakoj prici vidim sebe. Ja sam mislila da sam jedina na svetu a da svi oko mene su srecni. Krijem svoj bol, svi mi zavide kako sam jaka, kako nisu videli da neko tako lako preboli kraj, a ja ih gledam belo, u mojoj dusi crnjavina, bol nesnosan, doslovce da mislim da cu umreti. Proslo je vec godina od raskida. Nije me odmah drmnulo, tek posle poa god kad sam shvatila da je stvarno kraj. Primala sam sisteme, smrsala 8 kg. . . Ta nasa ljubav je vazila za ideal u nasem malom gradu, mnogi su bili ljubomorni, zajednicko letovanje, moje 3 pidzame ostale kod njega. . . Koliko smo se voleli. . . Ima sad neku, posle nas je pio, pravio sr. . A po gradu, al evo, nije sam a ja i dalje. Pokusala sam sa drugim, ali ne vredi, da lezim poerd jednog, mislim na drugog, nije nikako fer. Tacno znam i kad je krenulo nizbrdo, i vise nije bilo spasa. Nije bilo trce osobe, ali kraj je jednostavno visio u vazduhu. . . Vozimo se kolima cuteci a kraj je tu, visi i kao da nam se cereci kaze. Eej, pa i nije kod vas tako idealno ko sto ljudi kazu. . . On je jedini u drustvu njegovom imao ozbiljnu vezu, poceli su da ga zezaju, odvlace. Poceo je u grad stalno bez mene da izlazi, da sve manje o manje vremena provodi sa mnom. . A znam da me je i dalje voleo. Nije verovao da cu da ga ostavim zauvek, posle svake svadje bio ok nedelju dana i onda opet. . . Zavolela sam ga jer sam se kraj njega osecala kao princeza, a pred kraj kao biljka i robot, jadno. I kako da ostanem uprkos svoj toj silnoj ljubavi. . . Joksimoviceva pesma, , ledja o ledja, , govori o nasoj situaciji od a do s. I sad razumem te ljubavne pesme. Zalosnoo. Imacu ja jos veza, necu da srljam, ali nikad necu tako ludo da volim. I pazite, kad jednom pukne, nema tu vise spasa nikakvog. Kako kazu, , vracanje staroj ljubavi je kao citanje stare knjige kojoj vec znate kraj. . . Proci ce sve, samo trba preziveti dok ne prodje. . Ljubim vas, mnogo mi je lakse sad kad sam ovo napisala

Hvala vam. . . .

Pa i nije bas zabavno. . . Pre je onako. . . Tesko, gadja pravo u srce i sujetu, zasto ne vidi koliko sam ja super. . . Kako je moguce da mu se ne svidjam vise. . . Tesko je izboriti se sa osecanjima koja imamo za osobu na koju reagujemo jer nam je ona dala legitimno pravo na to a mis mo spustili gard i prepustili se. . . A ona je odjednom shvatila da joj u stavri ne trebamo vise, lepa slika koju nam je reflektovala o nama samimima se iskrivila, i mi se sad osecamo jadno a ona deluje. . . Kao da joj nije nista. . . Pa kako bre? Svako jutro sms sa dobro jutro. . . . I navika. . . A onda vise nista. . . Ali bas. . Kad i kako to prodje? Bezanje da se ne bude povredje, prestanak emocije, neko novi, zabavniji. . . Sta. . . . Ili prosto prodje ali onda i ovako ne mozes nista protiv toga. . . . Ali vreme leci sve