Kako kontrolisati i umanjiti bol!?

Velika učestalost bola u leđima kod odraslih osoba navela je stručnjake da s pravom govore o ,,bolesti civilizacije", jer svaki treći čovek zašao u četvrtu deceniju, oseća da nije mlad kao pre. Čak troje od četvoro ljudi u toku života oboli od išijasa, a svaki drugi prinuđen je da traži lekarsku pomoć.

Jedan od najčešćih sindroma koji se sreću u reumatologiji je lumbago, praćen bolom koji može biti žestok ili umeren i povremen, bolom koji se pojavljuje postepeno ili naglo i koji se nažalost često ponavlja. Usled ukleštenja korenova nerva kuka, kod nekih se bol širi iz leđa i prostire duž zadnje strane noge sve do stopala. Tada je reč o išijasu, čije lečenje može trajati i godinama.

To utiče na izuzetno loš kvalitet života i smanjenje radne sposobnosti kod ljudi. To povlači posledice poput psihosomatskih tegoba i iziskuje promenu načina života. Upravo zato se u savremenom tretmanu reumatoloških stanja sve više poklanja pažnja otklanjanju bola. Tradicionaini lekovi, nesteroidni antiimflamatorni reumatici [NSAIL] dovode se u vezu sa viskom učestalošću gastrointenstinalnih nežeIjenih dejstava, dok visoko selektivni COX-2 inhibitori mogu povećati rizik od pojave kardiovaskularnih poremećaja.

Dr David Niv iz Izraela smatra da je nastajanje bola pitanje praga. Obično nadražaj slabog intenziteta, poput blagog pritiska, aktivira A-beta vlakna niskog praga koja proizvode blagu senzaciju. Nadražaji visokog intenziteta aktiviraju A-delta i C receptore visokog praga, koji proizvode bol. Kada dođe do neke povrede, nekoliko tipova neurotransmitera se oslobađa i senzibilišu periferne nervne završetke smanjujući prag bola. Kada periferni signali za bol bombarduju kičmenu moždinu senzibiliše se centralni nervni sistem. Ovaj proces, poznat kao centralizacija bola, vodi do hroničnog bola.

Henri Averns procenjuje da je osteoartritis heterogena grupa stanja koja se dovodi u vezu sa defektnim integritetom artikularne hrskavice i promenama na osnovnoj kosti i ivicama zgloba. Teško je doneti procenu o osteoartritisu usled činjenice da nalazi bolesti zgloba na osnovu rentgenskih snimaka nisu uvek u skladu sa jačinom bola u kolenu. Na primer, neki pacijenti kod kojih dolazi do malog gubitka hrskavice, a čiji je snimak kuka normalan, mogu da dožive znatan bol i neprijatnosti, dok drugi pacijenti kod kojih na osnovu snimka postoji jasni dokaz da je kuk uništen, mogu odiično da funkcionišu i da se izbore s tim.

Tin Varnerje utvrdio da melodzicam smanjuje pojavu neželjenih dejstava u gastrointensitalnom traktu bez povećanja rizika od kardiovaskularnih promena.

Miodrag Krstić iz Beograda je naveo podatak da je u jednom odeljenju za endoskopiju Urgentnog centra u Beogradu primljeno 1800 pacijenata sa gastrointensitalnim krvavljenjem tokom prvih devet meseci 2005. godine. Polovina krvavljenja je bila prouzrokovana tradicionalnim NSAIL. Prosečno trajanje hospitalizacije bilo je 7 dana, a opšta stopa smrtnosti je bila 15 odsto. Mortalitet se nije razlikovao između pacijenata koji su bili operisani (14 odsto) i onih koji su primali konzervativnu terapiju (18 odsto).  Iz perspektive gastroenterologa, smanjenje incidence gastroinsentinalnih neželjenih dejstava koji se dovode u vezu sa tradicionalnim NSAIL umanjuje i obim posla i cenu zaštite. Rentabilnost se može povećati ako se utvrdi koji su pacijenti u velikom riziku. Glavni faktori rizika za ovo krvavljenje su prethodna ulceracija, starost preko 65 godina, prisustvo drugih bolesti, trenutna terapija aspirinom ili antikoagulantima.

Bol je centralni i najvažniji simptom oboljenja lokomotornog sistema, treba ga lečiti dugo i sprečiti njegovo širenje. Svaka hronična iritacija izaziva povećanu sintezu medijatora zapaljenja i kod hroničnih degenerativnih oboljenja lokomotornog sistema. Dugotrajna terapija se sprovodi baznom upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova, a u sklučaju potrebe mogu se povremeno dati i analgetici. Terapija ne sme da bude promenljive efikasnosti niti ograničena vremenom.

Bol treba suzbijati brzo, na mestu nastanka, a efikasnost primenjenog leka ne sme da bude kompromitovana neželjenim dejstvima. Tretman treba da bude bezbedan i za bolesnike sa drugim poremećajima, pre svega za one sa gastrointestinalnim smetnjama, one sa oboljenjima bubrega, osoba sa hipertenzijom i srčanim smetnjama.