Izbacivanje tromba u akutnom infarktu po prvi put urađeno u Srbiji

U akutnom infarktu miokarda na mestu oštećenja unutrašnjosti krvnog suda dolazi do stvaranja tromba. Savremeno lečenje akutnog infarkta miokarda se sprovodi u angio salama gde se vrši hitno otvaranje zapušene koronarne arterije. U ovakvim situacijama tromb se vrlo često usitni i zapuši manje arterije ispod mesta tromboze, a nisu retke situacije da se na istom mestu gotovo odmah ponovi tromboza. Savremena kardiologija je razvila mnogo supstanci i sistema koji trebaju smanjiti trombozu arterije koja je zahvaćena infarktom ali svi oni imaju svoja ograničenja i rizike.

U sali za kateterizacije Kliničkog centra u Nišu 04.03.2007 godine ekipa pod rukovodstvom dr Zorana Perišića uradila je po prvi put u Srbiji u akutnom infarktu miokarda usitnjavanje i vađenje tromba iz arterije pogođene infarktom specijalnim ThromCat sistemom. Ideja sa vađenjem tromba nije nova ali specifičnost ovog sistema je u sledećem: u arteriju se ubacuje aspiracioni kateter prečnika 2,3mm. Na svom prednjem delu ima kućište sa nekoliko rupica kroz koje ulazi krv koju u kateter uvlači spiralna turbina koja se okreće brzinom od 95000 obrtaja u minuti praveći snažan vrtlog kojim povlači trombotičan materijal iz arterije i izbacuje ga u zatvorenu bocu povezanu sa sistemom. Na ovaj način se postiže potpuna eliminacija tromba iz koronarne arterije. Pristup rešavanju ovakve situacije bez ovog sistema bio bi praćen raspršivanjem tromba i širenjem trombotičnog materijala po arteriji sa obaveznim korišćenjem stentova i poskupljivanjem cele procedure.

Pacijent je bila žena stara oko 65 godina koja je primljena na kliniku prethodnog dana sa slikom akutnog infarkta prednjeg zida leve komore. Pacijentkinja je dobila snažnu fibrinolitičku terapiju (pokušaj rastvaranja tromba) ali kako u narednih 12 sati nije bilo znakova da je lek uspešno delovao odlučeno je da se uradi hitna koronarografija. Ovakva procedura se naziva “spašavajuća” zbog neuspele fibrinolize. Na pregledu je nađen veliki tromb koji je ozbiljno ometao krvotok kroz prednju silaznu arteriju srca. Doneta je odluka da se po prvi put upotrebi novi sistem zbog mogućih komplikacija. Cela procedura je trajala svega oko 50 minuta, rađena je kao i svaka druga koronarografija u lokalnoj anesteziji i tokom nje bolesnica nije bila ni pod kakvim novim ili značajnim rizikom. Nakon procedure povlače se znaci infarkta na EKGu i klinička slika u bolesnice se stabilizuje – kaže ekskluzivno za naš sajt vođa tima dr Zoran Perišić.

Klinički centar u Nišu je za potrebe Odeljenja za invazivnu dijagnostiku nabavio dovoljan broj ovakvih sistema, a prema našim saznanjima i drugi centri u Srbiji će ih uskoro imati.

Kakav je ekonomski aspekt ove procedure? Pacijent kome je uspešno i brzo rešen akutni infarkt miokarda već u startu će potrošiti manje balona i stentova, imaće kraći bolnički boravak, izbeći će dugotrajno bolovanje i neće ići na skupu i traumatičnu kardiohiruršku operaciju.