Ocenite članak: 1 2 3 4 5
32	(3.41 / 32)

Autor: doc dr Maja  Nikolić     Postavljeno: 29.08.2008

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine malignoma. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50% i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine.

Ishrana utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili, ređe, zaustavljanje procesa kancerogeneze. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih i metodološki različitih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u etiologiji oko polovine malignih bolesti.

Povezanost nekih nutritivnih činioca sa malignim bolestima

Lokalizacija	Masti	Telesna masa	Vlakna	Voće, povrće	Alkohol	Dimljene, usoljene, na roštilju spremljene namirnice
Pluća				*	X
Dojka	X	X		*	X
Debelo crevo	X	X	*	*
Prostata	X	X		*
Žučna kesa	X			*
Rektum	X				X
Endometrijum		X
Usta				*	X
Stomak					X	X
Bubreg		X
Grlić materice		X		*
Štitna žlezda		X
Jednjak					X	X

X-faktor rizika
*-protektivni faktor

Mikronutrijenti koji smanjuju rizik za pojavu raka

Zaštitna materija	Preporučena dnevna doza	Komentar
Selen	200 µg	suplementacija smanjuje rizik za nastanak raka; nedostatak povećava rizik za pojavu raka
Vitamin A	1000 µg	reguliše epitelizaciju usne duplje, digestivnog i respiratornog trakta i kože
Vitamin C	250-500 mg	smanjuje rizik za rak pluća i digestivnog trakta
Vitamin E	200 µg	smanjuje rizik za nastanak raka
Folna kiselina	0,4 mg	smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
Vitamin B12	10-20 µg	smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
Kalcijum	1g	smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva
Vitamin D	10µg	smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva

Preporuke u vezi ishrane za sprečavanje raka Svetskog fonda za istraživanje raka

• Ishranu treba da čine uglavnom namirnice biljnog pore-kla, pre svega voće, povrće i integralne žitarice, minimalno prerađene
• Održavanje telesne mase u poželjnim granicama
• Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna (najmanje 1 sat šetnje dnevno i vežbanje 1 sat nedeljno)
• Voće i povrće treba unositi dnevno 400 do 800 g (ili 5 i više porcija) tokom cele godine
• Žitarice, mahunarke i korenasto i krtolasto bilje treba unositi 600-800 g dnevno (ili više od 7 porcija)
• Upotreba alkohola se ne preporučuje i treba je ograničiti na manje od 3 pića dnevno za muškarce tj. jedno za žene
• Smanjiti unos crvenog mesa na manje od 80 g dnevno. Riba, piletina ili meso divljači imaju prednost u odnosu na crveno meso
• Smanjiti unos masti, pre svega životinjskih
• Smanjiti unos kuhinjske soli  i slanih namirnica
• Ne upotrebljavati hranu koja je usled produženog čuvanja na sobnoj temperaturi podložna kontaminaciji gljivicama
• Koristiti hlađenje u frižideru i druge odgovarajuće me-tode za čuvanje lako kvarljivih namirnica
• Obratiti pažnju na aditive čija nepravilna upotreba može biti opasna po zdravlje
• Pregorelu hranu baciti.Soljeno i dimljeno meso, kao i meso i ribu pečenu na plamenu treba upotrebljavati samo povremeno
• Ukoliko se pridržava navedenim preporukama ne treba upotrebljavati dijetetske suplemente

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih.

Dijetetski saveti nakon izvršene resekcije želuca

• Doručak je obavezan
• Odmah po ustajanju uzima se čaša limunade sa malo šeće-ra ili čaj sa limunom
• Ukoliko pacijent ima apetit, odmah posle limunade (ukoliko nema malo kasnije) uzeti sendvič sa sirom ili mesom sa 1 kašičicom butera preko hleba od prethodnog dana ili tvrdo kuvano jaje i tost
• Marmelada, džem ili med se nikad ne jedu za doručak
• Za doručak se može jesti gusta jaka supa sa testeninom ili pirinčem i povrćem, sa iseckanim mesom, kiselom pavlakom, umućenim jajetom i sl.
• Kiseli mlečni napici upotrebljavaju se samo uz ostale namirnice, nikada samostalno
• U toku dana se jedu gusto kuvana jela, supe i sl. u više obroka
• Mahunarke se loše podnose, kao i pečurke, sveže salate i voće, te se koriste isključivo kao kuvano i pasirano (bez kore)
• Vitamin C se dodaje u vidu tableta
• Izbegavati jako zaslađene napitke, kao i mineralnu vodu

Preporuke u vezi ishrane kod obolelih od karcinoma kod pojave pojedinih simptoma

• Otežano žvakanje
• Ne uzima se čvrsta hrana
• Hiperenergetski, tečni napici se preporučuju kao suplementi
• Mali česti obroci na slamku
• Koriste se obroci velike energetske gustine
• Anoreksija
• Jede se kod pojave apetita
• Mali, česti obroci
• Izbegavati hranu jakih mirisa
• Servirati hranu atraktivno
• Koristiti stimulatore apetita
• Gađenje, muka
• Mali, češći obroci
• Izbegavati jako slatka i masna jela Ujutro nekoliko keksa (krekera)
• Pre obroka kratka šetnja
• Alkalne vode u malim količinama, Duboko disanje
• Hladniji obroci
• Nemogućnost uzimanja obroka zbog slabosti
• Pripremanje jela koje ne traži dugo žvakanje (puding, lake supe, meko voće, gotovi dezerti, mesne konzerve)
• Proliv,povraćanje
• Izbegavati sveže voće i salate
• Izbegavati povrće koje stvara gasove Redukovati biljna vlakna
• Unositi dosta tečnosti (2.5-3 litra)
• Mineralno-vitaminski suplementi
• Zatvor
• Dosta tečnosti u ishrani, kao i  biljna vlakna i mleko ukoliko se podnose

U toku radioterapije preporučuje se upotreba animalnih namirnica u kuvanom obliku, kao i upotreba namirnica bogatih liposolubilnim vitaminima. Isključuju se: alkohol, kafa, čaj, margarin, slanina, majonez, ovčije meso, suhomesnati proizvodi, riba u ulju, gusti voćni sokovi.

Alternativna dijetoterapija kod obolelih od karcinoma je česta i rasprostranjena, ali do sada nijedna od njih nije odobrena kao efikasno sredstvo za lečenje raka. Kod nekih pacijenta, eventualno se alternativne dijete mogu koristiti  u oslobađanju napetosti i sporednih efekata lečenja. Ukoliko se koristi samo alternativna terapija, pacijenti dovode sebe u rizik i otežavaju kasnije lečenje. Društvo za ishranu SAD izdalo je saopštenje kojim upozorava na štetne posledice npr. makrobiotičke dijete za obolele od raka. Neke od alterna-tivnih dijeta preporučuju neukusnu hranu, te oboleli od karcinoma, ionako bez apetita, još više može oslabiti.