Iritis (Zapaljenje dužice)

Cela sudovna opna može da reaguje na razne etiološke na isti način. Mogući su brojni etiološki faktori: reumatizam, fokalna infekcija, tuberkuloza, lues, infektivna i virusna oboljenja, toksoplazmoza, leptospiroza i dr.

Podela i klinička slika

Prema izgledu zapaljenskog procesa iritisi se dele na difuzne i na cirkumskriptne, odnosno nodularne. Kod difuznih oblika zapaljenski proces zahavata difuzno dužično tkivo u celini, a kod cirkumskriptnih ili nodularnih oblika proces se ispoljava u vidu čvorića. Kod svakog zapaljenskog procesa dužice preovlađuje eksudacija. Prema karakteru eksudacije iritise delimo na serozne, fibrinizne, purulentne (gnojne)  i hemogarične. Serozni oblik iritisa ima blažu kliničku sliku dok ostali oblici imaju težu.

Klinička slika zavisi da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku. Kod akutnog iritisa simptomatologija je burna. Prisutni su svi nadražajni simptomi: epifora ( suzenje oka), fotofobija ( preosetljivost na svetlost) i blefarospazam ( grč kapka). Pored toga postoji difuzni bol i hiperemija, oštrina vida je smanjena. Kod subakutnih oblika postoje svi navedeni simptomi ali su oni znatno manjeg intenziteta,a kod hroničnog oblika simptomi su veoma slabo izraženi.

Dijagnoza

Pregled dužice se vrši pomoću fokalnog osvetljenja ili pomoću biomikroskopa, a za dijagnozu su potrebni i dopunski klinički i laboratorijski pregledi kao i patohistološki nalaz.

Lečenje

Kod iritisa se primenjuju midrijatička sredstava, pre svega atropin,koji se aplikuje u vidu rastvora ili masti, ukoliko je njegovo dejstvo nedovoljno onda se daje zajedno sa adrenalinom. Kortizon, se daje lokalno u vidu kapi, masti ili injekcija, a opšte lečenje se najčešće sprovodi davanjem tableta pronizona. U cilju bolje i brže resorpcije daju se tople suve obloge (termofor, kesica soli ili peska koji se zagreje i sl.) grejanje se vrši 3 - 5 puta dnevno u trajanju 15 - 20 minuta. U cilju zaštite od jake svetlosti nose se tamne naočare koje su zasenčene 50 - 75%.

Etiološko lečenje se sprovodi kada se ustanovi dijagnoza. Tako se kod tuberkuloznih iritisa primenjuje specifično lečenje tuberkulostaticima (streptomicin, para - amino - salicilbna kiselina i rifadin). Kod luetičnih ritisa se sprovodi penicilinom, kod reumatizma se sprovodi odgovarajuće lečenje.