Iridociklitis

Uzrok nastanka

Cela sudovna opna može da reaguje na razne etiološke na isti način. Mogući su brojni etiološki faktori: reumatizam, fokalna infekcija (bakterijska - lepra, borelioza, virusna -varicella virus, herpes simplex virus, HIV, citomegalovirus, gljivična - kandidijaza, aspergiloza, histoplazmoza, protozooalna i parazitarna -toksokaroza, cisticerkoza), tuberkuloza, lues, infektivna i virusna oboljenja, toksoplazmoza, leptospiroza i dr.

Klinička slika

Prema izgledu zapaljenskog procesa iridociklitisi se dele na difuzne i na cirkumskriptne, odnosno nodularne. Kod difuznih oblika zapaljenski proces zahavata difuzno dužično i cilijarno tkivo u celini, a kod cirkumskriptnih ili nodularnih oblika proces se ispoljava u vidu čvorića.

Kod svakog zapaljenskog procesa dužice preovlađuje eksudacija. Prema karakteru eksudacije iridociklitise delimo na serozne, fibrinozne, purulentne (gnojne)  i hemogarične. Serozni oblik iritisa ima blažu kliničku sliku dok ostali oblici imaju težu.

Klinička slika zavisi da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku. Kod akutnog oblika simptomatologija je burna. Prisutni su svi nadražajni simptomi: epifora ( suzenje oka), fotofobija ( preosetljivost na svetlost) i blefarospazam ( grč kapka). Pored toga postoji difuzni bol i hiperemija, oštrina vida je smanjena.

Kod fibrinozne eksudacije opasnost se sastoji u tome što fibrin ima težnju da se fibrinozno organizuje i da dovede do priraslica između dve dodirne površine i nastanka sekluzije i okluzije pupile.

Purulentni eksudat dovodi stvaranja hipopiona ( gnoj u prednjoj očnoj komori), a a hemoragični do hifeme (pojava krvi u prednjoj komori). Subjektivni simptomi sastoje se, pre svega u smanjenju vida. Ovo smanjenje vida je utoliko više izraženo ukoliko je eksudacija u prednjoj komori veća.

Kod subakutnih oblika postoje svi navedeni simptomi ali su oni znatno manjeg intenziteta,a kod hroničnog oblika simptomi su veoma slabo izraženi.

Dijagnoza

Pregled se radi pomoću fokalnog osvetljenja ili pomoću biomikroskopa sa procepnom lampom, a za dijagnozu su potrebni i dopunski klinički i laboratorijski pregledi kao i patohistološki nalaz.

Lečenje

Simptomatsko lečenje podrazumeva: sprečavanje i/ili olakšavanje bolova i sprovodi se ukapavanjem analgetskih kapljica u oko, toplim oblozima i po potrebi uzimanjem tableta analgetika, sprečavanje stvaranja priraslica ukapavanjem atropin sulfata i stavljanje atropinske masti, antizapaljensko lečenje kortikosteroidima u obliku kapi, masti ili injekcije u oko svaki dan ili svaka 2-3 dana, za smanjenje propustljivosti kapilara potrebne su svakodnevno injekcije ili tablete kalcijuma i vitamina C.

Kauzalno (uzročno) lečenje podrazumeva lečenje osnovne bolesti, odnosno uzroka iridociklitisa. Bakterijske bolesti leče se odgovarajućim antibioticima. Tuberkuloza se leči tuberkulostaticima, kortikosteroidima. Sifilis: penicilin ili drugi antibiotik, i dr. Iridociklitis uzrokovan hipertenzijom leči se širenjem zenice midrijaticima, a ako su se već stvorile priraslice - midrijatični koktel.

Hirurško lečenje sprovodi se samo kada nastupe komplikacije.