Intrauterina smrt ploda

Brojni su faktori odgovorni za intrauterinu smrt ploda. Tu su povišeni krvni pritisak tokom trudnoće (komplikovan preeklampsijom i eklampsijom), šećerna bolest trudnice, antepartalno krvarenje, postmaturitet, Rh aloimunizacija i teške kongenitalne malformacije ploda. 

Obično je smrt fetusa tiha, u trenutku neprepoznatljiva

Trudnica navodi da više ne oseća pokrete ploda, kao što ih je primećivala ranije. Lekar tada pokušava da evidentira srčani rad fetusa (auskultacijom, kardiotokografijom, fonokardiografijom ili ultrasonografskim pregledom).  
U najvećem broju slučajeva porođaj počinje dve nedelje posle intrauterine smrti ploda. Taj period može biti i duži, ako je do smrti ploda došlo tokom drugog trimestra. Ako ne dođe do spontanih kontrakcija materice, moraju se dati lekovi koji će ih izazvati. Duže zadržavanje mrtvog ploda u materici može dovesti do teških i po život opasnih poremećaja hemostaze i nezaustavljivog krvarenja trudnice.  

Posle intrauterine smrti fetusa pristup daljim trudnoćama isti je kao i kod prve trudnoće. Pre ponovnog zatrudnjivanja mora se isključiti postojanje svih faktora koji predisponiraju ovako teško stanje.