Intracerebralno krvarenje

Intracerebralno krvarenje (hemoragija) je rezulatat oštećenja malih penetrantnih krvnih sudova, koji kod okluzije daju lakune. Promene koje prethode hemoragiji sastoje se iz slabljenja zida i stvaranja mikroaneurizmi (Charcot - Bouchard) koje ruptuiraraju. Defektan zid krvnog suda i bez aneurizme može da rupturira.

Arterijska krv izlazi iz prsnutog krvnog suda pod pritiskom i razara moždano tkivo stvarajući intracerebralni hematom. Nagli izlazak krvi iz krvnog suda dovodi do porasta intrakranijalnog pritiska čemu doprinosi i nastanka perifkoolanog edema. U daljoj evoluciji hematom inkapsulira i resorbuje, a na njegovom mestu ostaje ožiljak ili cista.

Klinička slika

Tipičan bolesnik sa moždanom hemoragijom je gojazan hipertoničar, a tipična situacija u kojoj se javlja hemoragija – napor, čak i pri defekaciji. Naravno, hemoragije se mogu javiti i kod mršavih, hipotoničara i u spavanju.

Inzult nastaje naglo, brzo se razvija hemiplegija ( oduzetost polovine tela) i u pravilu se javljaju glavobolja i povraćanje i vrlo često koma. Povraćanje je skoro patognomonično za moždanu hemoragiju i često se javlja i u plićoj komi. Hematom, naročito veliki, deluje kao strano telo i vrši pomeranje središnjih masa i pritisak na vitalne centre. Lokalizacija i veličina hematoma su od primarnog značaja za kliničko ispoljavanje i prognozu.

Masivno intraventrikularno krvarenje najčešće daje veoma tešku kliničku sliku: duboka koma, hiperpireksija, decerebraciona rigidnost, bilateralni Babinski. Skoro uvek se završava smrtno.

Hemoragije u moždanom stablu, čak i vrlo male, mogu dati vrlo dramatičnu kliničku sliku. Hemoragija u mali mozak daje vrtoglavicu, povraćanje i ataksiju (nestabilan, teturav hod). Likvor ovih bolesnika je često krvav, nekada minimalno prebojen krvlju.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda, pregleda očnog dna, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, CT-a (skener) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca.

Lečenje

Pre svega je neophodna hitna reakcija, stabilizacija pacijenta a kada je potrebno i reanimacija. Na svaki način treba sprečiti nemir (neuroleptici, benzodiazepini) i konvulzije (phenobarbital natrijum, diazepam, parenteralno), jer mogu da izazovu novo krvavljenje. Hiperosmolarni rastvori mogu da smanje edem mozga i da smanje inrakranijalni pritisak.

Definitivno lečenje hematoma je hirurško, a prognoza zavisi od ostalih oštećenja. U nekim slučajevima dovoljna je primeniti kortikosteroide, jer neki hematomi ne rastu već se spontano resorbuju i ne javlja se potreba za hirurškom intervencijom.