Uticaj hrane na dejstvo lekova može se prikazati na dva načina. Jedno je dejstvo na brzinu resorpcije iz gastrointestinalnog trakta. Taj način zavisi od vremena proteklog izmedju uzimanja hrane i  leka. Po pravilu uzimanje leka na pun želudac u različitoj meri (interindividualno i intraindividualno) smanjuje količinu odnosno brzinu resorpcije leka iz crevnog trakta. Ima i izuzetaka, npr. hrana bogata mastima ubrzava resorpciju nekih lekova (grizeofulvin).

Uzimanje sulfanamida, fenacetina, fenoksimetilpenicilina i hloramfenikola sa hranom nema reperkusiju na resorpciju  tih lekova. Drugi aspekt je da određeni neadekvatni način ishrane kroz duže vreme utiče na delovanje leka (metabolizam, resorpciju sastojaka hrane koji su bitni za organizam npr. folne kiseline, vitamina B12) ili direktnim antagonizmom prema  dejstvu nekog leka. Najbolji primer je jako zasoljena hrana koja može da oslabi antihipertenzivno dejstvo diuretika. To, međutim, ne znači da hipertenzivni bolesnici zbog dobre kontrole hipertenzije moraju da jedu sasvim neslanu hranu.