Ocenite: 1 2 3 4 5
25	(3.16 / 25)

Uzrok nastanka

Među uzrocima navode se traume glave, posebno hirurške intervencije u hipotalamusno-hipofiznoj regiji, tumori, zapaljenski procesi (encefalitis, meningitis, tuberkuloza), sudovne lezije, granulomske bolesti, a postoje i urođeni oblici. U oko 30-40% slučajeva uzrok bolesti je nepoznat, pa se govori o idiopatskom insipidnom dijabetesu.

Klinička slika

Tri simptoma su dominantna: poliurija (prekomerno lučenje mokraće), nokturija (učestalo noćno mokrenje) i kompenzatorna polidipsija (pojačana žeđ). Kod dece se može pojaviti enureza (nevoljno mokrenje). Veličina diureze može izneti 5-20 i više litara za 24 sata, urin je svetle boje, male specifične težine i osmolarnosti, a bolesnik mokri svakih 30-60 minuta u toku dana i noći. Teška dehidracija se javlja u slučajevima kada je mehanizam žeđi oštećen ili ako bolesnk odbija da unosi tečnost. U slučajevima dehidracije u krvi se nalazi hipernatremija, a klinički pojavljuju simptomi: glavobolja, muka, povraćanje i konfuzija. Inače, bolesnici se žale na stalan osećaj umora i pospanost, jer su prinuđeni da se tokom noći često bude zbog pijenja vode i mokrenja, a često pate i od opstipacije (zatvora) zbog skoro potpune resorpcije vode iz creva. Mogu postojati i drugi znaci oštećenja hipotalamusa (polifagija-pojačana glad, hipersomnia-pospanost, hipertermija i dr.), a u slučaju tumorske etiologije i odgovarajuća simptomatologija.

Dijagnoza

Standardni test za dokazivanje insipidnog dijabetesa jeste test dehidracije, a definitivna dijagnoza postavlja se merenjem odgovora vazopresina u plazmi na osmotsku stimulaciju ostvarenu infuzijom rastvora natrijum hlorida. Kod kranijalnog insipidnog dijabetesa treba odrediti lokalizaciju mogućeg oštećenja  pomoću CT-a (skenera) ili NMR-a (nuklearne magnetne rezonance).

Lečenje

Lek izbora je dugodelujući sintetski analog vazopresina (desmopresin, DDAVP). U blažim oblicima mogu se primeniti tiazidni diuretici, karbamazepin (antiepileptik) ili hlorpropamid (oralni hipoglikemik). Terapijski odgovor je varijabilan, pa se mora sprovesti pažljiva kontrola, merenjem diureze i merenjem osmolarnosti plazme i natrijuma.