Ocenite članak:
  • 132
(3.08 / 132)

Imuni sistem - temelj odbrane ljudskog organizma


Autor: mr ph Tatjana  Mihajlović   

imuni-sistem-temelj-odbrane-ljudskog-organizma

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Sa teško oštećenim imunim sistemom niko ne može da preživi uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima.

Funkcija imunog sistema. Zašto je on toliko bitan?

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje.Sa teško oštećenim imunim sistemom niko ne može da preživi uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima.
Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu. To su najčešće mokroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima. Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor. Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Od čega se sastoji imuni sistem?

Organi imunog sistema su: limfni čvorovi, slezina (smeštena u gornjem levom delu stomaka), grudna žlezda (timus), krajnici i adenoidi. Svi oni povezani su međusobno sistemom limfnih sudova kojima teče limfa - bezbojna tečnost u kojoj se nalaze limfociti (vrsta belih krvnih ćelija) koji imaju glavnu ulogu u imunom odgovoru organizma. Limfa ističe iz krvi u periferne limfne kapilare, koji je potom odvode do većih limfnih sudova i na kraju se veliki limfni sud ponovo uliva u venski sistem.

Limfni čvorovi

Na svom putu od limfnih kapilara do venske cirkulacije limfa prolazi kroz limfne čvorove koji deluju kao filtri u kojima se neutrališu štetne materije. Limfni čvorovi su loptastog oblika i sastoje se od limfnog tkiva. Nalaze se na različitim mestima u ljudskom telu:ispod pazuha, na preponama, u stomaku, grudnom košu, sa zadnje strane kolena, po vratu, leđima i ispod vilice.
Normalno su veličine zrna graška, ali se prilikom infekcije uvećaju. To se dešava usled nagomilavanja antitela, a sa ciljem uništenja antigena. Do povećanja limfnih čvorova uvek dolazi na mestu ulaska antigena, pa na primer uvećani su limfni čvorovi na vratu u slučaju mononukleoze, ili na preponama u slučaju genitourinarnih infekcija. To znači da je imuni odgovor najjači na mestu početka infekcije, a sa ciljem sprečavanja njenog daljeg širenja.

Timus

Nalazi se na zadnjoj strani grudne kosti. U ovoj žlezdi se odvija proces sazrevanja jedne vrste limfocita označenih kao T limfociti.

Slezina

Nalazi se sa gornje leve strane stomaka, odmah ispod dijafragme. Ima ulogu sličnu kao i limfni čvorovi, s tim što se u njoj odvija i razgradnja crvenih krvnih zrnaca na kraju njihovog životnog veka.
Krajnici i adenoidi
Nepčani krajnici se nalaze simetrično pri dnu nepca, a sa obe strane ždrela dok su adenoidi organi sačinjeni od limfnog tkiva smešteni u gornjem delu ždrela. Nepčani krajnici, adenoidi i jezični krajnici koji se nalaze kod korena jezika zajedno čine tzv. limfni prsten, zadužen za odbranu gornjih disajnih puteva i digestivnog trakta. Njihov zadatak je da zadržavaju mikroorganizme i druge štetne čestice na samom ulasku u organizam,kao i pokretanje imunog odgovora u smislu lučenja antitela. Ova funkcija je aktivna samo u prvim godinama života.

Limfociti

Najvažniju ulogu u održavanju ljudskog zdravlja igraju upravo limfociti. To je jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Razlikujemo dve vrste limfocita, a to su T i B limfociti. Svaka od njih ima svoj zadatak. T limfociti imaju ulogu da prepoznaju i razlikuju strane materije od onih koje pripadaju organizmu i da ih unište, dok B limfociti regulišu stvaranje antitela.
Sinteza limfocita započinje u koštanoj srži od ćelija prethodnica koje kasnije sazrevaju u T limfocite u timusu dok se sazrevanje B limfocita završava u koštanoj srži.
Zreli T i B limfociti potom prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe poput limfnih čvorova, slezine i ostalih. U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji strani antigen.

Vrste imunog odgovora

Postoje dve vrste imuniteta, a to su urođeni  i stečeni imunitet.

Urođeni imunitet sastoji se od niza nespecifičnih mehanizama odbrane, a aktivni su i pre izlaganja nekom antigenu. Pod urođenim imunitetom podrazumeva se na primer kisela PH vrednost vaginalne sluznice kako bi se sprečio razvoj patogenih mikroorganizama u tom području, ili resice cilijarnih ćelija  bronhijalne sluzokože koje zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma. Ova vrsta imuniteta prisutna je od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane. Deluje neposredno u roku 96 sati, i nema imuno »pamćenje«.
Stečeni ili specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja, a podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imuni odgovor. Visoko je efikasan, ima imuno »pamćenje« što znači da ima sposobnost da pamti svaki prethodni kontakt sa određenim antigenom, odnosno da prepoznaje stranu materiju čak i mnogo godina nakon prvog kontakta, te da pokrene imuni odgovor sa ciljem da je uništi. Ima duže vreme reakcije, od 96 sati pa naviše. Limfociti i antitela sastavni su deo stečenog imuniteta. Imuni odgovor može biti humoralni (usmeren protiv bakterija) i ćelijski (protiv virusa, malignih tumora).

Humoralni imuni odgovor

Zasniva se na stvaranju specifičnih antitela protiv određenog antigena. Antitela su supstance koje se još nazivaju i imunoglobulini a luče ih B limfociti. Nakon prodora antigena u organizam i njegovog prepoznavanja, B limfociti se pretvaraju u plazma ćelije koje luče antitela protiv jednog ili više antigena koji su prouzrokovali imunu reakciju. U organizmu postoji pet vrsta antitela tj. imunoglobulina (Ig)  i to: A, G, M, E i D. Međusobno se razlikuju po hemijskom sastavu i strukturi.

IgM i IgD nalaze se na ćelijskoj membrani limfocita i predstavljaju receptore za antigene. Zahvaljujući njima dolazi do prepoznavanja antigena. Tada dolazi do diferencijacije B limfocita u plazma ćelije koje luče specifična antitela. Dolazi do vezivanja antitela za strani antigen, što prouzrokuje njegovu precipitaciju, inaktivaciju (u slučaju virusa), lizu (eritrocita), fagocitozu (bakterija).
Na koji način postajemo imuni? Kod imune osobe koja je već jedanput bila u dodiru sa određenim antigenom, u krvi ostaju tzv. limfociti B memorije koji se prilikom ponovnog prodora istog antigena u organizam aktiviraju tako što se brzo razmnožavaju i pretvaraju u plazma ćelije koje luče velike količine specifičnih antitela. To je razlog zašto se od nekih bolesti kao što su boginje, zauške i sl. oboli samo jedanput. Limfociti B memorije i antitela imaju sposobnost da zaustave razmnožavanje uzročnika bolesti čim uđe u organizam, tj. pre razvoja simptoma bolesti.

Ćelijski imuni odgovor

Glavnu ulogu imaju T limfociti. Ćelijski imuni odgovor se odvija tako što T limfociti dolaze u direktan kontakt sa antigenom, čak i bez lučenja antitela od strane B limfocita.Ćelijski imuni odgovor značajan je kod virusnih i gljivičnih infekcija, kod malignih tumora, transplantacije organa.

T limfociti ne stvaraju antitela, već luče supstancije koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije, ili podstiču druge ćelije imunog sistema na imuni odgovor.

T limfociti su zaduženi za prepoznavanje  stranih antigena u organizmu. Na njihovoj površini nalaze se receptori, po strukturi slični onima na B limfocitima, ali ne i identični. Ti receptori još u fazi embrionalnog razvoja stiču sposobnost prepoznavanja onoga što ne pripada organizmu kao i prepoznavanja izmenjenih ćelija samog organizma. Na svim ćelijama u našem telu nalaze se histokompatibilni antigeni, pa i na samim limfocitima. Ako dođe do promene tih antigena što se dešava najčešće nakon virusne infekcije, ili pojave malignih ćelija, ili ako se u organizmu nađu ćelije sa drugačijim antigenom (kao kod transplantacije), T limfociti se aktiviraju i uništavaju takve ćelije, dok one zdrave bivaju pošteđene.

Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i uništava.
Imunološka kompromitovanost je termin koji označava smanjenu sposobnost organizma, tj. imunog sistema da pruži adekvatan odgovor na invaziju patogenih mikroorganizama i drugih štetnih materija. Najčešće se javlja kod osoba koje duže boluju od nekih hroničnih bolesti, ili zaraženih virusom HIV-a.
 


 Komentari: 2 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru