Procenjuje se da najmanje 80 - 100% devojaka u dobi između 18 - 25 godina
dolazi pri polnom kontaktu u dodir s ovim virusom, dok svega oko 30% devojaka
razvija simptome infekcije. Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11,
41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata)
koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi
virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) opasni su utoliko što se povezuju s
pojavom abnormalnosti epitela vrata materice (cervikalna displazija) u
odsustvu bilo kakvih drugih simptoma.
Način prenošenja
Virus se širi direktnim kontaktom
sa zaraženom kožom i sluzokožom. Pri tome nije neophodno da postoji oštećenje
istih, ali svakako pogoduje infekciji, jer virus lakše dospeva do bazalnih
slojeva epitela. Genitalni HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela
respiratornog sistema, konjunktivu oka, ali osnovni rezervoar za sve viruse je
definitivno sluzokoža i koža genitalnog trakta oba pola, pa je HPV infekcija
najčešće posledica polnog kontakta sa zaraženom osobom. HPV je pronađen i kod devica,
tako da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem smislu obzirom da se
virus nalazi i u koži anogenitalne regije. Prosečno vreme od izloženosti virusu do nastanka promene iznosi 3 meseca, ali
vrlo je promenljivo i može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, što
najviše zavisi od imunološkog odbrambenog sistema zaražene osobe.
Klinička slika
Većina ljudi koji imaju genitalnu HPV infekciju ne znaju da
su zaraženi. Virus se nalazi u ćelijama kože ili sluzokože i obično ne
izaziva
nikakve simptome. Kod nekih ljudi više nedelja ili meseci nakon polnog
odnosa sa zaraženom osobom
pojavljuju se vidljive genitalne bradavice (kondilomi). To su
pojedinačne ili
brojne ružičaste izrasline različite veličine i oblika na malim
usnama, u području okoline vagine, u materici, na grliću materice,
na penisu ili skrotumu, oko anusa (čmara) ili na stražnjici. Ako je
broj kondiloma umeren,
popraćeni su umerenim svrabom. U slučaju većeg broja kondiloma, i ako
su
grupisani, moguća su krvarenja i tada su kondilomi veoma bolni.
Dijagnoza
Dokazivanje prisutnosti HPV-a obuhvata klinički (ginekološki ili
urološki ) pregled, citološki ili histološki pregled kao i korićenje
metoda
molekularne biologije. HPV se dokazuje uzimanjem brisa vrata materice
odnosno uzimanjem brisa mokraćne
cevi kod muškarca. Uzima se četkicom ili štapićem obloženim vatom.
Lečenje
Postojeće metode lečenja usmerene su na uklanjanje
uočljivih promena na koži i sluzokožama. Uspešnost ovih metoda je
različita od
slučaja do slučaja. Postupak lečenja je složen. Kondilomi se uklanjaju
hirurškim putem: skalpelom ili laserom, kao i krio-, elektroterapijom
ili
postupkom zvanim LEEP. Druga mogućnost je premazivanje izraslina
podofilinom (Podophyllinum).
Lokalna aplikacija raznih lekova (antimikotici, kaustici, induktori
interferona
i sam interferon-alfa) upotrebljavaju se u lečenju, ali zahtevaju
nedelje i
mesece upornosti i retko daju trajnije rezultate. Nijedan do sada
poznati oblik lečenja nije zadovoljavajući, jer se kondilomi
uvek iznova javljaju.
Komentari: 2 |