Humani papiloma virus - HPV

Humani papiloma virusi ( HPV) grupa je virusa široko rasprostranjenih u populaciji koji, zavisno od tipa, uzrokuju nastanak dobroćudnih i zloćudnih promena kože i sluzokoža. Do danas je otkriveno više od 100 tipova HPV - a, a povezani su sa spektrom bolesti, od običnih bradavica do malignog karcinoma genitalnog trakta. Za sada ne postoji specifično protivvirusno lečenje, pa izbor lečenja zavisi od doba i stanja bolesnika, oblika, veličine i lokalizacije promena, kao i o iskustva terapeuta.

Godine, 1978. izolovana su dva tipa HPV- a (HPV 5 i HPV 8), a 1980. godine izolovan je HPV 6. Do danas je, zahvaljujući savremenim metodama molekularne medicine, otkriveno više od 100 tipova HPV- a.

Neki tipovi povezuju se sa dobroćudnim promenama kože i sluznica, a neki sa zloćudnim bolestima. HPV 7 povezan je sa bradavicama u mesara i veterinara, HPV 5 i 8 povezani su sa retkom bolešću koja se karakteriše generalizovanom pojavom bradavica koja je genetski uslovljena. Više od 20 tipova vezano je uz infekcije urogenitalnog sistema; neki tipovi uzrokuju dobroćudne promene - condylomata acuminata (šiljaste, genitalne bradavice), a neki se povezuju s malignim i premalignim promenama genitalnog sistema kod muškaraca i žena.

Povezanost malignih i premalignih promena vrata materice i nekih tipova HPV - a relativno dobro je istražena - u 90 - 95% slučajeva invazivnog raka vrata materice izolovan je HPV (tip 16,18,33), prisutnost HPV - a beleži se u 44 - 77% slučajeva CIN 1, 69 - 91% slučajeva CIN 2 i u 86 - 100% slučajeva CIN 3. Na temelju prisutnosti pojedinog tipa HPV - a na vratu materice i pojave raka vrata materice, određuje onkogeni rizik tipova HPV - a.

Tako postoje:

Navedena podela nije konačna, s obzirom na to da se stalno otkrivaju i klasificiraju novi tipovi HPV - a.

Isključivo je čovek prenosnik, tako da se infekcija prenosi kontaktom. Genitalni HPV prenosi se bilo kojim oblikom polnog kontakta - uglavnom direktnim kontaktom s inficiranim vratom materice, stidnicom, penisom ili anusom.

Relativno je duga i traje od 2 do 9 meseci, premda u literaturi postoje i podaci koji navode mogući raspon inkubacije od 6 nedelja do nekoliko godina. Zaražene osobe u periodu tako duge inkubacije mogu biti neprepoznati izvor zaraze.

Kao i uvek, anamneza je važna pri ispravnom postavljanju dijagnoze (ako se npr. radi o muškom bolesniku sa sumnjom na HPV - genitalnu infekciju, dragocen je podatak o rezultatu citološke analize brisa vrata materice, Papa test (Papanicolaou) njegove partnerke). U većini slučajeva dijagnoza HPV infekcije postavlja se na temelju kliničke slike, a pri sumnji na zloćudnost, indicirana je citološka i patohistološka pretraga, kao i detekcija HPV DNA u uzorku tkiva ili brisu.

Članak je objavljen u saradnji sa portalom www.zdravlje.hr