Međunarodna klasifikacija bolesti - Šifarnik bolesti MKB 10

stetoskop.info Bolesti Bolesti mišićno koštanog i vezivnog tkiva (Reumatologija)

Prethodna

Sledeća

Ocenite:
32	(2.41 / 32)

Hondrokalcinoza

Hondrokalcinoza izaziva napade akutnog artritisa (pseudogiht), ali znatno češće se ispoljava kao hronična oligo - ili poliartropatija sa povremenim pogoršanjima. Kristali kalcijum - pirofosfat - dihidrata (KPFD) talože se u hrskavice zglobova, ali se mogu naći i u sinovijskoj tečnosti, sinovijskoj membrani, kapsuli, intervertebralnim diskusima, tetivama, burzama.

Uzrok nastanka

Hondrokalcinoza može biti nasledna, udružena sa nekim (najčešće metaboličkim) oboljenjem - hipoparatireoidizmom, hipertireoidizmom, hemohromatozom, gihtom, sporadična (idiopatska) ili posttraumatska. Pirofosfati nastaju u normalnom intermedijarnom metabolizmu, ali nije jasno zašto se talože u hrskavice.

Klinička slika

Bolest se javlja u osoba srednje i starije životne dobi (nasledni oblik može početi u doba detinjstva i adolescencije), nešto češće u muškaraca, i ispoljava se u pet oblika:

tip A (pseudogiht) javlja se u oko 25% obolelih. Manifestuje se recidivima akutnog artritisa, tipa kristalnog artritisa. Obično je zahvaćen jedan zglob, najčešće koleno, a zatim ručni zglob, lakat ili rame. Artritis nije tako buran kao u gihtu. Traje nekoliko dana do 4 nedelje, zatim potpuno prolazi, ali se javljaju recidivi.
tip B (pseudoreumatoidni artritis) nakazi se u oko 5% bolesnika sa hondrokalcinozom. Zahvaćeno je više zglobova, a poliartritis traje 4 nedelje do nekoliko meseci. Može da recidivira.
tip C+D (pseudoartroza) javlja se u oko 50% obolelih, nešto češće u žena. Pored kolena, zahvaćeni su i drugi veliki zglobovi. Polovina bolesnika (tip C) imaju povremeno akutne napade, a ostali (tip D) nemaju znake zapaljenja.
tip E podrazumeva asimptomatsko taloženje kristala KPFD koji se slučajno otkrivaju na radiografijama zglobova
tip F (pseudoneuropatski zglobovi) karakteriše se obimnom destrukcijom zglobova uz resorpciju kosti.

Često nema jasnih granica između pojedinih kliničkih tipova i često jedan obli prelazi u drugi.

U toku bolesti, nekada i vrlo rano, biva zahvaćen i kičmeni stub, kada bolesnik ima bolove u krstima, povremeno sa iradijacoijom duž nervnih korenova. Postoji rigidnost kičmenog stuba i ograničeni pokreti.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, nalaza kristala u sinovijskoj tečnosti i sinoviji, radiografije.

Lečenje

Lečenje je nespecifično. U akutnim fazama bolesti daje se neki od nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Aspiracija sinovijske tečnosti i davanje glikokortikoida u zglob imaju odličan efekat u akutnom napadu. U hroničnim fazama bolesti primenjuje se i fizikalna terapija radi jačanja mišića i održanja pokretljivosti zglobova. Kod teških destruktivnih artropatija primenjuje se i hirurška intervencija.