Hladni dani utiču na organizam

Kad temperatura vazduha počne da pada, vetar postaje sve jači, intenzivniji i hladniji, kad oblaci sve ćešće budu iznad nas a padavine svakodnevica, moramo da se zapitamo da li je naš organizam spreman na ove i ovakve promene.

Takvi vremenski uslovi mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi, pa se hroničnim bolesnicima preporučuje redovno uzimanje terapije i pridržavanje saveta lekara.

Od meteoropatskih reakcija najizraženije će biti glavobolja i bolovi u kostima i zglobovima.

Nauka je dokazala da zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Pri naglim temperaturnim prelazima, promeni pritiska ili smera vetra, i zdravi mogu osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, umor.

U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su: reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici - angina pektoris, visoki krvni pritisak, oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.

Tako astmatičar, na primer, oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.

Saveti se, uglavnom, svode na to da kada su po određene grupe nepovoljni periodi, osetljivi ostanu kod kuće, ne planiraju put, ne zamaraju se fizički ili psihički i da uzimaju maksimum propisanih lekova.

Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.

Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti - bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme, obuhvata više od 50 oboljenja.

Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.

Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno vreme.

Na pogoršanje raspoloženja posebno utiču vremenske prilike s promenljivom dnevnom temperaturom, sniženim ili promenljivim vazdušnim pritiskom, povećanom oblačnošću, slabom kišom ili maglom, tako da se psihoze i depresivna stanja javljaju u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.

Dakle, pratite vremensku i bioprognozu i pridržavajte se saveta lekara.