Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Hipoglikemija


Hipoglikemija je stanje koje ne smete ignorisati.  Čak i samo jedan nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani pa i srčani udar. Više o ovom stanju govorila je Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.


Šta je to Hipoglikemija?

Prof. dr Katarina Lalić

Hipoglikemija predstavlja, u stvari, sniženje nivoa šećera u krvi i suprotno od povišenog nivoa šećera u krvi, što je najčešća manifestacija u dijabetesu, hipoglikemije predstavljaju jako niske vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao vrednosti šećera manje od, pa ajde da uzmem neku brojku koja je jednostavna, manje od 3 mm na litar, znači tri te jedinice kojima se meri šećer u krvi. 

Hipoglikemije ili nizak nivo šećera u krvi su jako česte, posebno kod pacijenata sa dijabetesom i predstavljaju komplikaciju najčešće insulinske terapije. Shodno tome, javljaju se najčešće kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, mada uopšte nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje svoje osnovne bolesti, odnosno dijabetesa.


Koji su simptomi hipoglikemije?

Prof. dr Katarina Lalić

Veliki broj pacijenata često čak ni ne prepozna simptome hipoglikemije ili nije upućen da to može biti komplikacija dijabetesa i nije dovoljno edukovan na tu temu.  Stoga, vrlo je važno reći koji su simptomi hipoglikemije. 

Najčešći simptomi su nešto što predstavlja, nešto što pacijenti osete, osete i osobe koje nemaju dijabetes, a to je jaka glad, recimo, zatim počinje opšte loše stanje, malaksalost, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuznost, nerazumljivost, nekada ne mogu da izgovore rečenicu do kraja, ne mogu da misle dovoljno, smetnje u pamćenju, kratkom onom brzom pamćenju, pa sve do gubitka svesti i to su teške hipoglikemije. 

Jako je važno na svakoj kontroli evaluirati, znači videti sa pacijentom da li je imao u proteklom periodu hipoglikemije, objasniti pacijentu šta su to hipoglikemije i sa druge strane objasniti da se ne može samo oslanjati na osećaj da li je imao hipoglikemiju ili ne, nego je vrlo važna i samokontrola, znači merenje nivoa šećera u krvi.


Koji su uzroci hipoglikemije?

Prof. dr Katarina Lalić

Najčešći uzrok u pacijenata sa dijabetesom jeste ili prevelika doza insulina ili vrsta insulina koju pacijent prima, zatim nedovoljan obrok koji je pacijent uzeo za tu količinu insulina koju dobija ili neka neplanirana fizička aktivnost kojom se u suštini potroši šećer, jer mišići za svoj rad troše samo šećer. 

Hipoglikemije se javljaju i kod osoba koje nemaju dijabetes. Koji je najčešći razlog? Najčešći razlog su te takozvane “reaktivne hipoglikemije”, odnosno pacijenti koji baziraju svoju ishranu samo na slatkišima. To su najčešće mlađe osobe, mršave, koje onda imaju hipoglikemije zato što na neki način stalno stimulišu svoj pankreas da luči insulin jer ga stalno opterećuju velikim količinama slatkiša. 

Slična situacija dešava se i kod gojaznih osoba koje takođe unose veću količinu hrane nego što je potrebna pa se pankreas na neki način bori i pokušava da izreguliše nivo šećera u krvi lučeći veliku količinu insulina. 

Dakle, oba ekstrema mogu se manifestovati hipoglikemijama. I u jednom i u drugom slučaju promena načina ishrane je osnovni način regulisanja toga. Retko će pacijenti imati hipoglikemije zbog tumorskih promena na pankreasu koji onda luči povećanu količinu insulina i to su ozbiljne stvari i zahtevaju detaljnije ispitivanje. Svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje.  


O učestalosti pojave hipoglikemije kod dijabetičara

Prof. dr Katarina Lalić

Istraživanja pokazuju, u poslednje vreme naročito, da hipoglikemije uopšte nisu retke. Pokazalo se da čak 98% pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji je na insulinu je imao neko iskustvo sa hipoglikemijom. 

Ali sa druge strane, imate čak jedan veliki procenat pacijenata posebno sa tipom 2 dijabetesa dakle koji su na tabletama koji to nisu prepoznali kao hipoglikemiju nego ili misle da se nešto loše osećaju, nemaju svest o tome da im je to hipoglikemija. 

Kod osoba koje imaju tip 1 dijabetesa i koje su na insulinu, četiri do osam tih epizoda se dešava mesečno, što uopšte nije malo, praktično jednom nedeljno. Pacijenti sa tipom 2 dijabetesa koji su na tabletama ili na dugodelujućim preparatima insulina imaju ređe hipoglikemiju, ali tu negde tri do četiri puta i oni može da se desi da imaju hipoglikemiju.   

Koliko je to važno govori podatak u stvari da to snažno i poskupljuje terapiju obolelog od dijabetesa ali sa druge strane strašno remeti kvalitet života i dovodi do komplikacija dijabetesa i pravi jedan začarani u stvari krug. U tom smislu je jako važno prepoznati hipoglikemije, na vreme reagovati, promeniti insulin, izvući se iz onoga što mi zovemo inercija, inercija i doktora i pacijenta, o promeni terapije, to zahteva apsolutnu promenu terapije, pre svega savremenim vrstama insulina ili izmenu edukovanja, reedukovanja pacijenta, savete o ishrani, o fizičkoj aktivnosti, usklađivanje sa načinom davanja insulina i slično.


O samopomoći u stanju hipoglikemije

Prof. dr Katarina Lalić

Kada dođe do hipoglikemije ukoliko je pacijent svestan osnovno je da se unese jedna količina slatkiša ili ugljenih hidrata da bi se podigao nivo šećera u krvi brzo. Kako to uraditi? Kašičica meda, 15 grama kažu ugljenih hidrata, znači nekog šećera, soka ili nekog brzo koncentrovanog slatkiša koji će brzo da podigne šećer.

U tom smislu vi imate po apotekama ili po bolje snadbevenim samoposlugama može se naći koncentrovani šećer koji je glukoza ili u tabletama ili u tečnom stanju koji pacijenti koji su na insulinu mogu da nose sa sobom da, u slučaju da su na ulici, negde u nekom gde ne mogu brzo reagovati. 

Problem je kod hipoglikemija sa gubitkom svesti. To su ozbiljne hipoglikemije i tu se naravno pacijentu ne može ništa stavljati u usta ako je sa gubitkom svesti. U tom slučaju mora da reaguje hitna pomoć i mora da se glukoza da venski. To su ozbiljna stanja koja posle toga zahtevaju i hospitalizaciju.


Prevencija 

Prof. dr Katarina Lalić

Da bi prevenirali hipoglikemije kod obolelog od dijabetesa, nama je cilj naravno da se one što manje i što ređe javljaju, osnovno je da pacijent sprovodi samokontrolu, znači često merenje nivoa šećera u krvi i usklađivanje tih nivoa šećera u krvi sa postojećom terapijom, u ovom slučaju najčešće insulinskom terapijom. 

Međutim, nekada to nije dovoljno. Vrsta insulina je takođe veoma važna. U tom smislu je prepoznato da su hipoglikemije jedan od najčešćih razloga loše glikoregulacije i komplikacija dijabetesa pa su u poslednje vreme i poslednjih godina razvijene potpuno nove formule insulina koje obezbeđuju ravnomernost delovanja i približnije su onome kako se insulin zaista luči u organizmu, znači ne prave hipoglikemiju, obezbeđuju pacijentu jedan relaksiraniji način života i jednu bezbednost, pre svega, zbog hipoglikemije.

Na koji način osobe koje nisu obolele od dijabetesa mogu sprečiti taj pad šećera u krvi?

Prvenstveno pravilnom ishranom, znači eliminacijom koncentrovanih slatkiša iz ishrane i da ne baziraju svoju ishranu na koncentrovanim slatkišima. To podrazumeva češće manje obroke, obavezno da se doručkuje kad se izlazi iz kuće, da ima ručak, da imaju užinu, da imaju večeru iza toga, znači da se eliminišu koncentrovani slatkiši i da se na taj način reguliše i telesna težina,da ne budu ni gojazni ni previše mršavi.


Koje su posledice koje na nas ostavlja hipoglikemija?

Prof. dr Katarina Lalić

Samo jedna jedina hipoglikemija je dovoljna da se ošteti mozak. Mozak je, odnosno centralni nervni sistem, najviše trpi u uslovima hipoglikemije. 

Mozak za svoj rad funckioniše i koristi samo šećer, samo glukozu. Prema tome, ako nema glukoze u krvi, ako nema šećera u krvi, prvo što će da trpi je mozak. Stalne ponavljane hipoglikemije mogu da oštete kognitivnu funkciju, da ne kažem intelekt, samog pacijenta, da oštete kognitivnu funkciju, znači pamćenje, da dovode često do gubitka svesti, ali ne manje važni su i efekti koje može da ima na srce zbog pojačanog, pogotovo kod pacijenata koji već imaju neko oštećenje prethodno srčanog mišića ili neku srčanu bolest. 

U uslovima hipoglikemije kod tih pacijenata dolazi do aritmija, do pojačanog rada, ubrzanog rada srca pa nije tako retko da hipoglikemija može izazvati čak i srčani udar. Prema tome, komplikacije same hipoglikemije su jako velike i mogu ostaviti dubokog traga na zdravlje pacijenta.



Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru