Ocenite:
  • 49
(3.04 / 49)

Hiperventilacija

Hiperventilacija je simptom i predstavlja ubrzano i produbljeno disanje.

Uzrok nastanka

Hiperventilacija se javlja kao simptom srčanih, pulmonalnih oboljenja, ali takođe i u toku paničnih i anksioznih napada. Postoji i sindrom hiperventilacije gde u stvari hiperventilacija koja snižava CO2 (ugljen dioksid) u krvi za sobom povlači određenu simptomatologiju. Neposredna posledica prekomernog disanja jeste smanjenje CO2 u krvi što dovodi do suženja krvnih sudova u koži (bledilo) i u mozgu i do slabije pokretljivosti svih tkiva.

Klinička slika

Hiperventilacija dovodi do “manjka” kiseonika u mnogim ćelijama, bez obzira što bržim udisanjem unosimo i više kiseonika u pluća. To za posledicu ima sledeće dve grupe simptoma: vrtoglavicu, omaglicu, doživljaj zbunjenosti, nedostatak vazduha, zamagljen vid, ubrzan rad srca, utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama, oznojeni dlanovi i ukočenost mišića.

Pošto hiperventilacija predstavlja fizički napor, osoba koja hiperventilira često oseća toplotu u telu, pocrveni, preznojava se i umorna je ili iscrpljena. Češće korišćenje grudnih mišića tokom hiperventilacije dovodi do napetosti grudnih mišića, pa čak i stezanja i bolova u grudima. Ako se previše brzo ili previše duboko disanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava sledecim simptomima: još jačom vrtoglavicom, često praćenom mukom, nemogućnošću da se slobodno diše, jakim stezanjem ili oštrim bolom u grudima, kratkotrajnom oduzetošću mišića u različitim delovima tela, iznenadnim gubitkom svesti (retko), sve većim osećanjem straha.

Hiperventilacija je naročito opasna kod sportskih i drugih ronilaca koji ovo stanje izazivaju namerno, jakim disanjem. Kod njih se zbog smanjivanja ugljen dioksida u krvi stvara osećaj veće sigurnosti pod vodom, jer zbog slabe koncentracije tog gasa u krvi ne osećaju potrebu za disanjem svežeg vazduha, ili to osete kasno.

Lečenje

Terapijske mere sastoje se od razgovora i smirivanja pacijenta, zatim stavljanja kesice ili rukavice na bolesnikova usta i nos, da bi udisao već izdahnuti vazduh s većim sadržajem CO2.  U obzir dolazi i premedikacija anksioliticima. Bolesnik koji se nalazi u stanju hiperventilacije zahteva mir i pažnju, a u nekim slučajevima, kao na primer, posle ronjenja, mora se primeniti veštačko disanje.

 Komentari: 2 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar