Higijena kože

Suva koža je jedan od najčešćih problema s kojima se suočavamo posle zimskog perioda. Ova promena je više od puke neprijatnosti, jer suva koža gubi otpornost i postaje podložna obolevanju. Promene na koži su karakteristične i obuhvataju pojavu sitnih, finih bora, svrab, osećaj zatezanja i perutanje.

Neke osobe su podložnije pojavi suve kože od drugih (genetska osnova, godine starosti), ali loše navike koje se često ponavljaju su presudne u razvoju neprijatnih simptoma. Neadekvatna odeća i sredstva za higijenu i negu kože, često kupanje u pretoploj vodi, loša ishrana i nedovoljan unos tečnosti tokom dana i pušenje su subjektivni, a nizak nivo atmosferske vlage (pregrejane prostorije, sunčanje u solarijumu, nagle promene temperature, vetar i centralno grejanje) i stres objektivni faktori koji potspešuju isušivanje kože. Neke od ovih faktora možemo ublažiti a neke i potpuno otkloniti, jednostavnom korekcijom loših navika.

Razni sastojci sredstava za higijenu i negu su čest uzrok problema s kožom, tako da preporučujemo da se o njima konsultujete s vašim apotekarom, koji najbolje poznaje satav proizvoda koji se koriste u preventivi i terapiji. Nažalost, nisu svi proizvodi koji se nalaze u prodaji sasvim bezbedni. Dobar primer daju ftalati, koje je Pat Tomas u čuvenoj knjizi „Čistite se do smrti” označila kao izuzetno opasne materije koja se nalaze u velikom broju proizvoda široke potrošnje.

Ftalati čine grupu hemijskih jedinjenja koja se koriste kao omekšivači. Sastojci su velikog broja proizvoda. Ima ih u igračkama, plastičnim podovima i zidnim tapetama, detergensima, uljima za podmazivanje, proizvodima za pakovanje hrane, farmaceutskim preparatima, proizvodima za ličnu negu itd. Njihova toksičnost nije sporna, tako da je parlament Evropske Unije 14. decembra i zvanično zabranio upotrebu ftalata (DHEP, DBP i BBP) kao omekšivača u dečijum igračkama, a istom direktivom ograničio upotrebu ftalata (DINP, DIDP i DNOP) u dečijim igračkama koje se mogu staviti u usta.

Nagli industrijski razvoj, primenjen u praksi, realizuje kroz princip - cilj opravdava sredstva. Istinu je zamenila korist uz moćni marketing koji nas uverava da su stvari onakve kakve izgledaju, a ne onakve kakve jesu. I po onoj narodnoj „U se i u svoje kljuse”  moramo se samostalno angažovati kako bismo saznali sve važne činjenice, čak i kada se radi o proizvodima najpoznatijih svetskih brendova. Uloga apotekara kao edukatora u tom smislu je nezamenljiva.

Opasni ftalati

Ftalati su prisutni i u kozmetičkim proizvodima, uglavnom zbog niske cene. Studije na glodarima su ukazale na hormonsku aktivnost visokih doza ftalata, koja je slična aktivnosti ženskim hormona (estrogena). Oni zato mogu biti uzrok feminizacije muških beba, a dokazano je da u visokim dozama izazivaju i oštećenja jetre, bubrega, pluća i testisa u razvoju. 2002. godine urađena je studija na prisutnost ftalata u 72 kozmetička proizvoda. Istraživanje je sproveo Environmental Working Group, a razeltati su objavljeni na Internetu. Analize su pokazale prisustvo ftalata u tri četvrtine testiranih proizvoda (u 52 od 72). Od 14 dezodoranasa 9 je sadržalo ftalate,  od 17 parfema - svi su sadržali ftalate, od 7 gelova  - 6 je bilo sa ftalatima itd. Nesigurnost je produbila i činjenica da nijednog od ftalata nađenih u testiranim kozmetičkim proizvodima nije bilo među deklarisanim sastojcima.