Ocenite članak:
  • 75
(3.45 / 75)

Hidrokolon terapija


Autor: prim dr Mirko Jakšić   

hidrokolon-terapija

Hidrokolon terapija predstavlja terapijsku metodu čišćenja i ispiranja debelog creva (kolon) čistom vodom ili specijalno pravljenim vodenim rastvorima pomoću savremenih, sofisticiranih uređaja.

Kolon

Debelo crevo je smešteno u stomačnoj šupljini i predstavlja završni deo sistema za varenje. To je naročito važan organ koji učestvuje u normalnom funkcionisanju organizma i održanju zdravlja, što uključuje završetak procesa varenja, apsorpciju vode i u vodi rastvorenih hranljivih materija kao i sintezi neophodnih vitamina.

Debelo crevo je važan deo sistema za eliminaciju otpadnih produkata procesa varenja, kao i važan organ u zaštitnoj funkciji organizma od raznih uzročnika bolesti. Kad debelo crevo normalno funkcioniše, ovi procesi su potpomognuti milionima saprofitnih bakterija.

Međutim, ta fina ravnoteža unutrašnjeg ekosistema može biti vrlo lako poremećena brojnim uzročnim faktorima, kao što su: stres, zagađenje, neraznovrsna i neredovna ishrana, nedovoljni unos nekih važnih vrsta hrane, nedovoljni unos vode, lekovi, pušenje, izloženost otrovnim materijama

Poremećaj pražnjenja creva

Posledice neredovnog pražnjenja i lošeg i usporenog funkcionisanja organa za varenje, prisustva toksičnih materija u crevu su uvek vidljive i u svim drugim organskim sistemima našeg tela, kao najrazličitiji poremećaji zdravlja: neredovna stolica i opstipacija, nadutost stomaka, prisustvo gasova, hroničan umor i osećaj nedostatka snage, česte glavobolje, problemi sa kožom, poremećaj telesne težine, alergijske reakcije na polen, prašinu.

Opstipacija (zatvor) označava poremećaj ritma pražnjenja creva, sa dugim pauzama, sa teškoćama ili bez njih. Stolica se u hidrokolon1crevima zadržava  tri do pet dana ili duže, oskudna je u količini, tvrđe konzistencije, teško se izbacuje, često praćena osećajem nedovoljnog pražnjenja i nakon izbacivanja.

Stolica je tamno braon boje, prevelikih dimenzija sa pojavom nadutosti trbuha i puno gasova, otežane eliminacije. Prateći simptomi su: neprijatnost u donjem delu stomaka, nadimanje, pojačani vetrovi, gubitak apetita, malaksalost, ponekad i vrtoglavica i glavobolja uslovljene refleksnim mehanizmima i psihogenim uticajima.

Najčešći uzroci nastajanja nefunkcionalnosti kolona su izmenjene navike u ishrani, sa obiljem prečišćene brze hrane, sa puno mesa, masti, šećera, konzervansima, pesticida, nitrata, hormona i sa malo prirodnih nesvarljivih vlakana koji su od presudne važnosti za prirodno čišćenje debelog creva i stimulaciju peristaltike.

U uslovima takve nefunkcionalnosti kolona, na njegovim zidovima se talože vremenom obilne mase nesvarene hrane koja truli i produkuje veliku količinu štetnih materija, toksina, gljivica, virusa, sluzi, parazita i sl. Stvaraju se uslovi za poremećaj bakterijskog balansa, pa čak i za prevagu štetnih bakterija.

Ovo je vrlo čest poremećaj, na koji pacijent često ne obraća dovoljno pažnje, već kao glavnu tegobu navodi neki od pratećih simptoma, pa se tek na ponovljeno insistiranje lekara dobija podatak o kraćem ili dužem poremećaju u pražnjenju creva.

Kad god postoje bilo kakvi disbalansi  u ritmu pražnjenja creva, količini izbačene stolice, njenoj konzistenciji ili pratećem osećaju da creva pri defekaciji nisu potpuno ispražnjena, treba potražiti savet lekara.

Zatvor može biti uzrokovan različitim uzrocima i može nastati bez primarnog uzroka  u organizmu, kao posledica nedovoljnog unosa hrane (npr. izrazito restriktivne dijete), loših navika u ishrani, nedovoljnog unosa tečnosti, nedovoljne fizičke aktivnosti, nepovoljnih uslova života i rada, ili može biti posledica i simptom nekog poremećaja u organizmu (bolesti organa za varenje, metaboličke bolesti, endokrini poremećaji, psihogeni poremećaji tipa depresije itd.).

Iz navedenih razloga je neophodno utvrditi od kad pacijent ima zatvor, da li je praćen bolom u trbuhu i maloj karlici, da li u stolici ima krvi ili sluzi, da li se poremećaj odnosi samo na ritam pražnjenja ili ima i drugih tegoba, kakve su navike u ishrani, kakav je način života i rada osobe, da li i koje lekove uzima i kakav je emocionalni status. 

Hidrokolon terapija

Hidrokolon terapija je efikasan pomoćni medicinski metod u lečenju poremećaja ritma pražnjenja creva, dugotrajne opstipacije, sindroma lenjih creva.

Hidrokolon terapija ili crevno ispiranje, je bezbolna i nežna unutrašnja kupka pri čemu se koristi topla filtrirana voda pod blagim pritiskom, pomoću koje se isperu skladišteni fekalni material, gasovi, sluz i toksične naslage iz debelog creva.

Ova praksa potiče iz davnih vremena. Još su stari Egipćani znali za značaj redovnog i efikasnog pražnjenja debelog creva. U novije vreme metod se primenjuje u Americi, Evropi, Rusiji… Prva primena savremenih aparata vezuje se za američkog lekara Džona H. Keloga i njegove radove objavljene 1917. u američkoj stručnoj medicinskoj literaturi. U Velikoj Britaniji hidrokolon terapija se primenjuje od pedesetih godina prošlog veka.

Na ovaj način se ne postiže samo čišćenje debelog creva, već se koristi ogledaju i na drugim organskim sistemima u smislu da koža postaje čistija i vitalnija, proređuju se i sasvim nestaju glavobolje, celokupan organizam je u boljoj formi jer se efikasnije prazni, krvni protok postaje bolji, smanjuje se nivo triglicerida i holesterola u serumu, otpornost organizma na štetne nokse se povećava. U kombinaciji sa adekvatnim navikama u ishrani, reguliše se telesna težina. 

Indikacije

Indikacije za hidrokolon terapiju: akutna fekalna impakcija, divertikuloza kolona, hronična opstipacija, detoksikacija alkohola,droga i drugih otrova, proliv, priprema za barijumsko RTG snimanje, infekcija crevnim parazitima, akutne i hronične alergije, astma, atonični kolon, hronične stacionarne upale kolona, mukozni kolitis, poremećaj bakterijske flore razne težine, povišena temperatura, groznica, stanja posle hemoterapije, trening creva kod para i kvadriplegija, depresija, migrene, poremećaj spavanja, velika količina gasova, proširene vene donjih ekstremiteta, neupaljeni otoci, nekrvareći hemoroidi, oboljenja mokraćnog sistema, crevna intoksikacija, oboljenja hepatobilijarnog sistema, priprema za hirurgiju kolona, srca, onkološku hirurgiju, higijenska procedura kod zdravih ljudi, bolovi u leđima, hronični lumbago, oboljenja kože (seboreja, neurodermiti, psorijaza, celulitis), gojaznost, regulacija telesne težine, prevencija kancera kolona.

Kontraindikacije

Kontraindikacije za hidrokolon terapiju: ulcerozni kolitis, Kron-ova bolest, ozbiljna srčana oboljenja  (hipertenzija, infarkt), aneurizme srca i velikih arterija, nekontrolisana odmakla trudnoća (preko 4 meseca), trbušne kile, skorašnje operacije na kolonu, jaka anemija, bubrežna insuficijencija, hemoragija ili perforacija creva, jaka dijareja, jako izraženi, krvareći hemoroidi, prisustvo infiltrata u trbuhu, ciroza jetre, izostanak kontrole sfinktera raznog porekla, karcinom kolona, teža psihička oboljenja, fistule kolona, prolaps debelog creva, menstruacija (posebno u prva 2 dana), trbušne nekroze posle zračne terapije.

Izvođenje

Hidrokolon terapija, predstavlja postupak uvođenja, putem specijalnih aparata, prečišćene i dezinfikovane mlake vode ili hidrokolon-terapija2drugih specijalnih rastvora u kolon. Ova tečnost, u količini od oko 40-50 litara po seansi plavi čitav kolon i rastvara i ispira sve nataložene mase počevši od samog početka kolona na prelazu iz tankog creva, zaključno sa impaktiranim, opstipatnim fecesom u donjim partijama.

Postupak u jednoj seansi traje 45 minuta, potpuno je bezbolan i komforan i po pravilu se izvodi od strane lekara ili specijalno školovanog terapeuta. Svi delovi sistema koji dolaze u kontakt sa pacijentom su sterilni i za jednokratnu upotrebu, tamo gde je to nemoguće, sterilišu se postupcima propisanim za sve endoskopske instrumente upotrebljavane u humanoj medicini.

Potrebno je uraditi pet uzastopnih terapija svaki drugi dan, a opisana obilna evakuacija događa se, po pravilu, u toku treće terapije i može se vizuelno pratiti preko specijalnog ekrana ili kroz transparentnu cev pre odvođenja u kanalizaciju. Sistem je potpuno zatvoren, nema nikakvih mogućnosti zagađenja niti neprijatnih mirisa.

Moderniji aparati imaju mogućnost samočišćenja i samodezinfekcije, ozoniranja tečnosti za ispiranje, filtriranja i dezinfekcije tečnosti, precizne kontrole temperature i pritiska, uzimanja uzoraka za laboratorijsku analizu, i mnoge druge, pre svega u funkciji bezbednosti pacijenta.


 Komentari: 5 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru