Heteroseksualac o homoseksualizmu

Jedno je očigledno - na planeti Zemlji mnogo je više onih koji kritikuju ono što ne razumeju ili što nikad nisu probali, a sve je manje onih koji pokušavaju da bar shvate stvari koje ih nikad nisu dotakle. Na žalost, najmanje je ljudi koji gledaju svoja posla i ne razmišljaju kako drugima da uskrate pravo na slobodan izbor života. Jedan pametan čovek, davno pre mene, rekao je da, ljudi mogu da čine sa svojim životom šta im je volja i da im je sve dozvoljeno dok ne povređuju druge ljude i da im oduzimaju njihovu slobodu. Ja ću dodati da se u sadašnjici najviše ograničavaju slobode seksualnog opredeljenja.

Umesto da se usresredimo na pedofiliju i na seksualna zlostavljanja u porodici (o čemu se svi sablažnjavaju da govore), stalno se vraćamo na homoseksualizam, i pominjemo homoseksualnost kao da je to najveće zlo čovečanstva. Ne mogu da se složim sa tim. Uvek se umešam u razgovor onih koji na sva usta pljuju homoseksualce i postavim im jedno vrlo jednostavno pitanje: Da li vas je ikada neki homoseksualac uvredio, povredio ili svojim seksualnim opredelenjem učinio nešto nažao vašoj slobodi življenja? Naravno, nikad mi niko nije odgovorio na ovo pitanje, ali se podrazumevalo da nemaju argumente za bilo kakav drugi odgovor osim: Ne, nikad nam to homoseksualac nije učinio.

U većini kreveta ljudi koji bi ''ubili svakog geja'' (ovo je blago rečeno u odnosu na stvari koje ja čujem da bi im ti ''moderni moralisti'' radili) nešto ne funkcioniše. Ako sam ja zadovoljna svojim seksualnim životom, baš me briga šta radi komšija prekoputa. U tuđe krevete zabadam nos samo kad moju posteljinu ne mogu da izgužvam ili kad u njoj zaspim nezadovoljena. Dakle, onaj ko se bavi tuđim seksualnim opredelenjima, najčešće ima problem sa svojim.

Ali neću i ja da budem kritičar

Da se razumemo, ovo nije pokušaj da se promoviše homoseksualizam - više je želja da kažem kako ja to doživljavam i šta sam saznala istražujući um, život i seksualnost homoseksualaca. A istraživala sam, pomno, detaljno, toliko da sam jedno vreme bila i u gej klubovima. Pričala sam sa njima i razbila odmah jednu zabludu - ako ste heteroseksualni niko vas neće dirati u jednom takvom okruženju. Možda će neko pokušati da vam se udvara, ali i to je normalno, ne piše vam na licu kakvog ste ukusa u krevetu, pogotovo ako ste došli u njihovo okruženje. Dovoljno je da se nasmešite i kažete da ste strejt, pa ćete sa njima moći do ranih jutarnjih sati da đuskate i da se stvarno dobro provedete.

U svetu homoseksualaca čini mi se da je zabava drugačija nego kod  nas, heteroseksualaca ili povremenih biseksualaca. Prvo što primetite na gej žurkama jeste umeće plesa, a poznato je da je i u plesu i u seksu potrebna doza drskosti. Druga stvar koja vam ne promakne jeste da tu nema ''blejanja'', nema namrgođenih polu-kriminalaca koji sede u separeu i bacaju poglede levo-desno kako bi izgledali opasniji. Nema ni devojaka koje se dosađuju i ne ustaju sa stolice. Neko bi rekao da su homoseksualci razuzdani, ali ja tvrdim da su samo rasterećeniji, da znaju da se zabave i da im svakodnevica zbog skrivanja svog opredelenja donosi mnogo stresa pa ga se oslobađaju tako što igraju do zore. Kamo sreće da oni koji ih biju po ulicama na isti način oslobađaju svoju seksualnu energiju!

Zablude

Vrlo je važno istaći da postoje ogromne zablude u vezi sa seksualnim odnosom. Heteroseksualci mogu da zamisle dve žene, ali imaju manjak maštovitosti kad pomisle na dva muškarca. U njihovim glavama sve se svodi na analni seks, na grubost i na nekoliko divljih sekundi. A tvrdim da jedan homoseksualni par mnogo češće vodi ljubav od jednog prosečnog heteroseksualnog. Ovde naglašavam "voditi ljubav"! Mnogi su načuli i da je jačina emocija između homoseksualaca daleko silovitija i dugotrajnija nego što oni ''normalni'' ikad osete. Ono što mogu da tvrdim jeste to da je bitna razlika između seksa između muškarca i žene, s jedne strane, i homoseksualaca, sa druge. Naravno, u prvom slučaju uvek postoje psihičke blokade, strah od sutrašnjice, želja da se dokazujemo, dok u drugom slučaju te blokade često sasvim padaju. Ali to je nemoguće objasniti onima koji nikad nisu probali...

Neki kažu da su homoseksualci promiskuitetni. Slažem se, ali nisu ništa gori ili bolji od ostalih. Kad jedan muškarac menja žene on je ''frajer, mačo, faca'', ali ako menja muškarce onda je ''muška kurva''. Smešno, kao i većina nepisanih pravila seksa i seksualnosti.

Ali najvažnija  nepoznanica u vezi sa gej populacijom možda je i najpresudnija za razumevanje ove ''bolesti''. U razgovoru sa jednim muškarcem koji je gej a na čelu je i organizacije za prava homoseksualaca u jednom našem gradu, saznala sam da je više od 60 % (a mogu reći i blizu 80%) homoseksualno orijentisanih ljudi to postalo zbog zlostavljanja u porodici! Žao mi je što oni to ne žele javno da potvrde, ali meni je ta činjenica otvorila oči (mada sam ih uvek držala otvorene i pokušavala da shvatim i one drugačije od mene).
Dakle, ako želite da osudite homoseksualizam počnite od jedne heteroseksualne porodice. Zamislite šta se sve dešava sa detetom koje je zlostavljano od strane jednog ili oba roditelja. Ko je tu kriv? Dete? Osoba koja je osetila da u sopstvenom polu može da nađe utehu? Društvo koje osuđuje homoseksualce a ne pita se otkud oni na planeti?

Nikog se ne tiče koga ja odvodim u krevet

Time ne ugrožavam nikoga osim sebe i osobu koja je ušla u moj krevet, a ona, valjda, razmišlja svojom glavom i zna šta radi. Gledajte svoja posla. Homoseksualizam nije zarazan.

Za kraj, još samo dve zablude, od stotinu onih koje nisam pomenula:

I sad za one koji se pitaju odakle ovaj tekst iz mog pera, a i zanimaju se za moju seksualnu orijentaciju, sledi poruka: Kao heteroseksualac bar sam u stanju da istražim, razumem, razgovaram i na kraju da napišem svoje lično mišljenje o homoseksualizmu. I na tu svoju osobinu da ne osuđujem sam ponosna.