Ocenite:
  • 53
(2.96 / 53)

Hepatitis A (žutica)

Virusni hepatitis A je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje se karakteriše izraženim dispeptičnim sindromom i pojavom ikterusa (žuto prebojena koža i sluzokoža) nastalim usled oštećenja parenhima jetre.

Uzrok nastanka i učestalost

Izazivač oboljenja je virus hepatitisa A, označen kao Human enterovirus tip 72. Pripada RNK virusima, veoma je otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Izvor zaraze je oboleli čovek. Čovek je infektivan tri nedelje pre pojave ikterusa, a sa pojavom ikterusa infektivnost naglo opada. Osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontaktni. Osetljivost na infekciju virusnog hepatitisa A je veoma visoka, pri čemu je indeks kontagioznosti posebno visok kod dece i mladih, a manji kod osoba u trećoj deceniji i kod straijih osoba.

Klinička slika

Period  inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od  9-50 dana, mada najčešće 15-30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni, asimptomatski, ascitni, prolongirani).

Tipična forma virusnog hepatitisa A ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna.
  • Preikterusna faza  nastaje naglo, obično kratko traje (3-4dana), pri čemu se zapažaju znaci intoksikacije u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku. Tokom ove faze se zapaža: dispeptični sindrom - muka, osećaj težine u želudcu, nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim rebarnim lukom i lakom dijarejom; gripoidni sindrom - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, kataralne promene na  gornjim partijama respiratornog trakta; neurovegetativni sindrom - vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Krajem ove faze dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen, a česta je i promena boje stolice, koja je aholična.
  • Ikterusna faza  se odlikuje pojavom ikterusa. Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevaima sa uobičajnim tokom bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana.
  • Rekonvalescentna faza se odlikuje isčezavanjem ikterusa i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualana, ali obično se kreće 1-2 meseca.

Dijagnoza

Dijagnoza virusnog hepatitisa A postavlja se na osnovu epidemioloških podataka i kliničke slike. Potvrđuje se laboratorijskim testovima funkcionalnog ispitivanja jetre dok se etiološka dijagnoza  postavlja direktnim i indirektnim metodama.

Lečenje

Lečenje obolelih od akutnog virusnog hepatitisa se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije.

Prevencija

Mere profilakse su opšte i specifične. Opšte mere su identične kao kod crevnih zaraznih bolesti. Specifične mere zaštite mogu biti pasivne i aktivne. Pasivne mere zaštite obuhvataju davanje preekspozicione i postekspozicione imunoglobulinske profilakse. Aktivna imunoprofilaksa obuhvata davanje vakcine.

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Zarazne bolesti (Infektologija)