Ocenite članak:
  • 46
(2.89 / 46)

Hemoglobin


hemoglobin


Hemoglobin
je metaloprotein za prenos kiseonika koji sadrži gvožđe, a crvena krvna zrnca su mesto gde se nalazi kod kičmenjaka. Hemoglobin prenosi kiseonik iz pluća ili škrga u ostale delove tela, kao što su npr. mišići.

On povećava prenosni kapacitet za kiseonik u litru krvi sa 5 na 250 ml/l. i ima ključnu ulogu i pri prenosu CO2 i vodonikovih jona.

Ime hemoglobin se sastoji od reči hem i globin, i na taj način pokazuje da je hemoglobin globularni protein koji sadrži hem grupu. Hem grupa se sastoji od organskog dela i atoma gvožđa koji je odgovoran za vezivanje kiseonika.

Sastav i oblici hemaglobina

Kod ljudi, hemoglobin se sastoji od četiri proteinske podjedinice. Svaka podjedinica se sastoji od proteinskog lanca koji je vezan sa neproteinskom hem grupom. Analogni oblici hemoglobina se zovu ferohemoglobin i ferihemoglobin. Ferihemoglobin se još zove i methemoglobin. Samo hemoglobin oksidacionog stanja +2 može da veže kiseonik. Hemoglobin A, glavni hemoglobin kod odraslih, sastoji se od dva para međusobno jednakih lanaca koji se zovu α-lanci, tj. β-lanci.

U aerobnom organizmu na jedan potrošen molekul kiseonika nastaje oko 0,8 molekula CO2. Krv sa visokim procentom CO2 ima niži pH (kiselija je). Hemoglobin može da vezuje protone, a CO2 koji prouzrokuje konformacione promene u proteinu olakšava oslobađanje kiseonika. Protoni se vezuju na različitim mestima u proteinu, a CO2 se vezuje za alfa-amino grupu pri čemu formira karbamat.

Obrnuto, kada nivo CO2 u krvi opada, CO2 i protoni su oslobođeni iz hemoglobina, pri čemu se povećava afinitet proteina za kisionik. Ova kontrola afiniteta hemoglobina prema kiseoniku, tako što se vezuje i oslobađa CO2 i kiselina, je poznata pod nazivom Borov efekat.

Merenje nivoa hemaglobina

Merenje nivoa hemoglobina je jedan od najčešće izvođenih testova krvi. Rezultati se prikazuju u g/l, g/dl ili mol/l. Normalne vrednosti hemoglobina su:
  • Žene: 12,1 — 15,1 g/dl
  • Muškarci: 13,8 — 17,2 g/dl
  • Deca: 11 — 16 g/dl
  • Trudnice: 11 — 12 g/dl
Ako ukupan hemoglobin padne ispod tačno određene vrednosti nastupa anemija. Anemije se mogu podeliti u odnosu na veličinu eritrocita na mikrocitične (mala veličina eritrocita), normocitčne (normalna veličina eritrocita) i makrocitične (veliki eritrociti). Uzroci anemije su različiti, iako je nedostatak gvožđa jedan od glavnih uzroka. Prilikom donacije krvi radi se test na hemoglobin. Druge anemije su retke. Jedna od takvih je srpasta anemija, koja se javlja kod afričkih i američkih crnaca. Do ovakve anemije dovodi mutantni hemoglobin, tzv. HbS u kojem je ostatak Gly A3(6)β, koji se nalazi na površini molekula hemoglobina.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru