Helicobacter pylori (HP) je spiralna bakterija koja je nađena na
sluznici
želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito
kiselom želudačanom sadržaju, s vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od
37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na
sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i
u stolici.
H. pylori infekcija je široko rasprostranjena u svetskoj populaciji i
prevalenca se kreće od 20-50% u razvijenim do 80% u zemljama u razvoju.
H. pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim
odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj
mikroorganizam. Jednom nastala H. pylori infekcija, ukoliko se ne leči,
perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da
kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se
kod malog broja razvija simptomatski
gastritis, peptička ulkusna
bolest, karcinom želuca i MALT limfom.
Način inficiranja
Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva
dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od
zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:
želudac - usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe
koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
usta - usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u
usta zdrave osobe;
stolica - usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe,
prljavim rukama, pređe u usta zdrave.
Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline
putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi
detaljnijim istraživanjima. Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim
socio-ekonomskim uslovima. HP infekcija je najčešća u dece koji krevet dele sa
roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju
daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je
češća i u dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.
Klinička slika ulkusa
Agresivnost bakterije s jedne, i osetljivost domaćina s
druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez
simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice - gastritis,
utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili
limfoma želuca).
Najčešći simptom je
bol koji je uglavnom ravnomeran i tup.
Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod
čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na
prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično
pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još
se javljaju i:
gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom,
nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili
se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u
oko 25% slučajeva.
Dijagnoza
Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani
su u dve grupe:
invazivni (pregled sondom - endoskopski pregled uz ciljano
uzimanje uzoraka (biopsija - brzi test ureaze, histologija ili kultura),
neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju
prisutnost HP
duvanjem - dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja
izdisajnim testom,
pregled krvi ili pljuvačke - prisutnosti specifičnih
antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko
se već uzimala terapija),
pregled stolice - dokazom bakterije (antigena HP) u stolici
bolesnika.
Lečenje
Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji
uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu
zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu
sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.
Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:
H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe
(omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima,
blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokozu.
Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H.
pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom
(npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira,
eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava
bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim
pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se
koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije
uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je
dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu
biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili
hirurški zahvat.
Komentari: 6 |