Ocenite članak:
  • 66
(3.05 / 66)

Gubitak apetita = gubitak na težini


Autor: doc dr Maja  Nikolić    

gubitak-apetita-gubitak-na-težini

Nevoljni gubitak telesne mase najčešće nastaje zbog neke ozbiljnije organske bolesti i predstavlja veći dijagnostički problem u odnosu na gojaznost. Pothranjenost treba razlikovati od malnutricije koja predstavlja preveliki ili nedovoljan unosa nutrijenata.

Prevalenca pothranjenosti u nerazvijenim zemljama kreće se od 10-50% i razlozi za njenu pojavu su pre svega nedovoljan unos hrane. U razvijenim zemljama prevalenca pothranjenosti kreće se od 3-5% i ona je uglavnom rezultat različitih bolesti.

Poseban problem jeste pothranjenost hospitalizovanih pacijenata koja se kreće oko 30% i najčešće se stiče tokom lečenja. U hospitalnim uslovima moraju se uzeti u obzir svi aspekti osnovnog obolenja, zajedno sa preciznom ocenom ishrane i ishranjenosti pacijenta kako bi se dobili podaci u vezi nutritivne terapije. Uzroci gubitka telesne mase mogu biti neodgovarajući unos hrane, loša apsorpcija i digestija, metabolički poremećaji koji smanjuju apetit (npr. insuficijencija jetre, bubrega), dugotrajna oboljenja (tuberkuloza, karcinom), psihogeni poremećaji, povećana potrošnja i kombinacija svih navedenih uzroka.

Postoji veliki broj (oko 50) protokola za procenu pothranjenosti, tj. za identifikaciju hospitalizovanih pacijenata sa nutritivnim rizikom. Hospitalne i druge zdravstvene ustanove bi trebalo da imaju doktrinarne stavove i uvedu neki od tih protokola. Plan nutritivnog lečenja obuhvata određivanje energetskih i proteinskih potreba, praćenje ishranjenosti, propisivanje dijete, dodavanje suplemenata, enteralnu i parenteralnu ishranu i njihovo kombinovanje.

Prilikom hospitalizacije pacijenta treba uvek uraditi ocenu ishrane i ishranjenosti. Kod onih koji imaju rizik radi se detaljna procena metaboličkih, nutritivnih i funkcionalnih parametara (istorija bolesti, pregled, laboratorijska ispitivanja) i to od strane kliničara i dijetetičara. Pored određivanja indeksa telesne mase, korisno je izmeriti obim nadlaktice i debljinu kožnog nabora iznad tricepsa i uporediti dobijene vrednosti sa standardima.

Važno je sagledati dinamiku mršavljenja

Značajnim se smatra gubitak telesne mase veći od 5% tokom poslednjih 3-6 meseci, s tim da se mogu praviti korekcije kod gojaznih. Ishrana pothranjenih pacijenata se prati dnevnikom ishrane.

Dijagnostički kriterijumi za pothranjenost

  • Nevoljni gubitak telesne mase (> 5% od idealne telesne mase)
  • Indeks telesne mase < 20 kod mlađih od 65 godina
  • Indeks telesne mase < 22 kod starijih od  65 godina
  • Albumini ispod  35 g/L (3.5 g/dL)
  • Niska nemasna telesna masa (ispod 10%)
  • Dokaz o porastu citokina (npr. povišen nivo S-reaktivnog proteina)

Kod pothranjenih pacijenata dijetoterapija mora biti individualno propisana, prilagođena uzroku i stepenu ishranjenosti. Njen osnovni cilj je povećanje energetskog unosa, kao i unosa zaštitnih materija. Ishrana kod pothranjenih pacijenata treba da bude hiperenergetska, hiperproteinska, bogata ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima, sa umerenim sadržajem masti. Po potrebi, upotrebljavaju se i dijetetski suplementi (npr. Nutridrink).

Kod blage pothranjenosti, preporučuje se uravnotežena ishrana sa češćim i manjim obrocima, uz upotrebu začina koji stimulišu apetit. Posebno se preporučuje upotreba namirnica veće energetske gustine, kao što su sokovi, suvo i koštunjavo voće, kao i hiperenergetski napici. Povećanje energetske vrednosti obroka mora biti postepeno i ne treba da prelazi 50% od normalne energetske vrednosti, a kod izrazite pothranjenosti 100%. Ograničavanje unosa soli je neophodno ukoliko postoje edemi gladi.

Uz dijetoterapiju, umerenu fizičku aktivnost i češći boravak na svežem vazduhu, potrebno je uvesti polusatni odmor posle glavnih obroka i to u ležećem položaju. Atraktivno servirani obroci, prijatnog ukusa obnavljaju apetit i pomažu u sticanju odgovarajućih navika u ishrani.

Teški oblici pothranjenosti leče se u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Prvih dana ishrana treba da bude istovremeno parenteralna i oralna. Hrana mora biti lako svarljiva, sa malo masnoće, u vidu čestih, malih obroka (8-10), u početku od obranog mleka (100 ml), uz dodatak 10-15 g  mleka u prahu, tako da pacijent dnevno konzumira oko 1 litar mleka. Ukoliko je pacijent suviše slab, koristi se veće razblaženje mleka.

U kasnijoj fazi mleku se dodaju šećer i skrob, uvode se mlečno kiseli napici, zatim kašasta hrana, supe i kuvano meso, uz postepeni prelazak na mešovitu ishranu i povećanje energetske vrednosti hrane. Treba posebno voditi računa o smanjenoj toleranciji pacijenta prema mastima. Ukoliko su prisutni edemi gladi treba ograničiti unos soli.

Ako pacijent odbija hranu, neophodna je enteralna ishrana.

Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.
 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru