Ocenite članak:
  • 62
(2.79 / 62)

Gojaznost, bolest modernog čoveka


Autor: dr Bojan Jovanović   

gojaznost-bolest-modernog-čoveka

Od kada se u medicinsku nomenklaturu gojaznost imenuje kao bolest, počinje temeljno izučavanje obesitologije (nauka o gojaznosti), i ovoj problematici se pridaje izuzetan značaj. Istraživanja i edukacija su stalni, a njih predvode najeminentniji svetski stručnjaci iz ove oblasti. Svakako, primus inter pares, je prof. dr Vojtek Hajner, predsednik Evropske asocijacije za gojaznost i direktor Instituta za endokrinologiju u Pragu.




Zbog svoje kompleksnosti i značaja mnogi stručnjaci koji se have obesitologijom, smatraju da ovaj problem prevazilazi medicinske aspekte i da poprima globalne, socijalne karakteristike.


  • Gojaznost je, naravno, jedan od glavnih medicinskih problema, ali to postaje sve više veliki socijalni problem. Ranije se gojaznost, uz pušenje, smatrala najrizičnijim faktorom za nastanak mnogih bolesti, kao sto su kardiovaskularne, dijabetes i druga metabolička oboljenja. Danas, gojaznost tretiramo kao jedan poseban medicinski entitet, koji mora biti lečen i zaustavljen, u protivnom može imati nesagledive posledice po zdravlje ljudi. Ako pogledamo prevalencu gojaznosti u Evropi, većina zemalja ima stopu od preko 15 odsto i ako se ovakav trend nastavi, u skorije vreme možemo da očekujemo dvostruko uvećanje procenta gojaznih, i to je zaista jedan veliki problem koji mora biti rešen. Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da u visoko razvijenim zemIjama sve je veći broj gojaznih iz nižeg ekonomskog staleža, i to se posebno odražava na njihov odnos sa poslodavcem, jer kao takvi dobijaju manje prilika da rade, time su i zarade male, a sve to utiče na njihovo raspoloženje, koje obično povlači nepravilan način ishrane i tako nastaje jedan zatvoreni krug koji moramo rešiti.


Nameće se pitanje, da li je gojaznost bolest koju dobijamo samo prekomernim unosom hrane ili postoje još neki faktori koji mogu doprineti razvitku ove bolesti?

  • Razlozi za nastanak gojaznosti su genetski i faktori spoljne sredine. Genetika je vrlo važna i ona je odgovorna  za postojanje predispozicije za nastanak gojaznosti. Druga polovina, koja deluje kao okidač su spoljni faktori. Naši geni se nisu promenili u poslednjih nekoliko godina , a prevalenca gojaznosti u mnogim evropskim zemljama u poslednje dve dekade je dva puta veća u odnosu na tadašnji period. Dakle, jasno je da rast prevalence nije posledica izmene gena, već promena u načinu života, odnosno usled dejstva faktora spoljne sredine. Krećemo se mnogo manje, a definitivno konzumiramo i suviše energetski bogatu hranu. Znači, unos hrane bogate mastima, visoko kalorične namirnice i sve manje i manje pokretljivosti, glavni su razlozi za nastanak epidemije gojaznosti širom sveta, a posebno u industrijski razvijenim zemljama. Zato je mi moramo zaustaviti i sprečiti. Neophodno je preduzeti neke korake kako bi se zaustavila gojaznost, jer to je problem celog društva, a ne samo medicinskih radnika.


Povećati unos žitarica, voća i povrća, smanjiti visoko kaloričnu hranu, ili povećati fizičku aktivnost ili kombinacija dve navike su modusi za prevenciju gojaznosti.


  • U pokušaju da se spreči gojaznost potrebno je da se dotaknu obe strane balansa, energetski unos i energetska potrošnja. Prvenstveno energetski unos. Povećan unos voća i povrća, ali je pre svega potrebno napraviti listu nisko kaloričnih proizvoda i truditi se da uz adekvatan lekarski nadzor praviino koristite namirnice. Pravilna ishrana je ključ zdravog života. Naravno, mi smatramo i više vežbanja. Usled savremenog tempa života fizička aktivnost nam je ograničena, i mi nemamo dovoljno vremena da vežbamo, ali moramo da nađemo vremena da više hodamo, da ne koristimo liftove kada nije neophodno, da ne idemo autom na posao ako nam je blizu, jednostavno, moramo koristiti više vežbi u svakodnevnim aktivnostima. Da zaključimo ravnoteža izmedu energetskog unosa i energetske potrošnje je jedini način kako sprečiti nastanak gojaznosti.


Obesitologija postaje jeda od dominantnih tema i u koncepciji primarne zdravstveni zaštite. Koji su buduci edukativni planovi i da li možemo da očekujemo nove tretmane nova dostignuća?


  • Novi ciljevi u tretmanu gojaznosti su postavljeni  na novijem Evropskom kongresu o gojaznosti, koji je održan u Pragu. Mnogo je novih perspektiva u lečenju koje uključuju različite hormonske preparate. Oni utiču na centralni nervni sistem, regulišući apetit i energetsku potrošnju, zatim hormoni masnog tkiva koje predstavlja najveći endokrini organ u našem telu, a tu su i neka nova dostignuća na molekularno-genetskom nivou. Smatram da su mnogi dosadašnji radovi postavili smernice za budući tretman gojaznosti i verujem da u budućnosti nećemo imati samo dva do tri leka, kao dosad, već mnogo novih preparata koji će delovati na različite stepene gojaznosti, različite korake u neuroendokrinoj regulaciji i energetski unos. Mi nećemo kombinovati samo navike, poboljšanja u higijensko-dijetetskom režimu i fizičkoj aktivnosti, već i upliv propratnih lekova i kombinacije medikamenata u tretmanu gojaznosti. Da rezimiramo, dotaći hormone, hormonske nivoe, molekularno-genetske ciljeve, to su nove perspektive i planovi u lečenju gojaznosti. Evropski kongres o gojaznosti koji je održan u Pragu, jedan je od najvećih dostignuća u naučnom sagledavanju obesitologije. Oko 2 500 uglednih evropskih stručnjaka iz ove oblasti razgovaralo je o rešavanju problema gojaznosti, o patogenetskom i epeidemiološkom aspektu sagledavanja, kao i o prevenciji i savremenom tretmanu. Ovaj kongres je uspeo da ujedini istraživače i kliničare u zajedničkom pokušaju i nameri da se pronađu novi putevi u savlađivanju gojaznosti širom sveta. Meni je bilo drago da je nekoliko stručnjaka iz Srbije učestvovalo na kongresu. Posebno bih izdvojio prezentacije profesora Slobodana Antića i profesora Dragana Micića. Drago mi je da su naši prijatelji, naše kolege iz Srbije bili u Pragu, jer to je izuzetno važno kako za njihov, tako i za naš dalji rad, nova saznanja i dostignuća. Mislim da je saradnja između srpskih i čeških stručnjaka za gojaznost, i saradnja drugih stručnjaka širom Evrope, presudna ne samo na polju istraživanja već i na polju edukacije, i ja verujem da smo mi spremni da udruženim projektima uz eventualnu pomoć Evropske unije, pripremimo fantastične edukativne programe za lekare primarne zdravstvene zaštite radi poboljšanja znanja o gojaznosti. Već sada postoji spektar aktivnosti u koje su uključeni i srpski i češki lekari. Mi smo spremni da vam pomognemo da se uključite u primenu novih tretmana gojaznosti. S druge strane, biću vrlo srećan da se naše kolege profesori Antić i Micić, više uključe u rad Evropske asocijacije za gojaznost, rešavanje pitanja i problema vezanih za gojaznost.


U zemiji Srbiji ništa nije obično i sve što je neobično je obično, tako da i sami ponekad ne možemo da napravimo razliku između ova dva antagonizma. Nažalost,  spadamo  među zemlje sa najnižim ekonomskim standardom u Evropi, gde su narodne kuhinje svakodnevica, a sa druge strane, imamo najviše osoba sa prekomernom telesnom težinom. Da li ovakav antipod pripisujemo našoj bogatoj i kaloričnoj nacionalnoj kuhinji ili je to samo stil života koji se zasniva na neumerenosti, pitanje je možda više za etnologe nego za nutricioniste. A možda i od njih nećemo dobiti odgovor, ali to nije ništa čudno, jer kako neko jednom reče: ,,ovde važe posebna pravila".


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru