Ginekološke infekcije i antibiotici

Infekcija u ginekologiji i akušerstvu najčešće nastaje ushodnim putem prodorom mikroba vagine u više partije ženskog genitalnog sistema ( matericu, jajovode, jajnike) i trbušnu maramicu prouzrokujući najčešći infektivni fenomen u ginekologiji, karličnu zapaljensku bolest (pelvic inflammatory disease, PID). Ređe do infekcija dolazi u toku hiruških procedura (histerktomija, carski rez, pobačaj) ili u toku samog porođaja. U etiologiji infekcija gornjih partija genitalnog trakta generalno dominira mešovita  mikroflora vagine, uz često prisustvo Chlamydia - e trachomatis i Neisseria - e gonorrhoeae, infektivne agense koji se prenose seksualnim putem.

Najčešće dugotrajne posledice PID - a su sterilitet, vanmaterična trudnoća i hroničan bol u maloj karlici. Iako primena antibiotika smanjuje verovatnoću pojave ove komplikacije smatra se da će se kod 10% žena sterilitet javiti nakon jedne epizode PID - a i da je svaka naredna povećava. Kod mlađih od 25 godina prognoza je bolja. Nakon PID - a 6 do 8 puta se povećava rizik od vanmaterične trudnoće. Hroničan bol u maloj karlici se javlja kod 12% žena koje su imale jednu epizodu PID - a, 30% nakon dve a kog 67% žena sa tri epizode PID - a. Zakasnela primena adekvatne antibiotske terapije od nekoliko dana značajno povećava rizik od pojave ovih komplikacija.

Kako su infekcije u ginekologiji i akušerstvu su bakterijske etiologije i odlaganje terapije može imati ozbiljne posledice, upotreba antibiotika bez prethodne mikrobiološke identifikacije se može smatrati potpuno opravdanom. Idealano bi bilo da se uradi brza i tačna identifikacija bakterije i primeni odogovarajući antibiotik. Međutim, time se povećava cena lečenja i početak neopravdano odlaže a na drugoj strani se, na osnovu brojnih prethodnih istraživanja mogući izazivači infekcija, sa velikom sigurnošću mogu predvideti, tako da se princip empirijske upotrebe antibiotika čini potpuno opravdanim.

Primenjeni antibiotik mora da bude efikasan protiv anaeroba, gram negativnih fakultativnih aneroba, Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae i  genitalnih mikoplazmi. Često nije dovoljan samo jedan lek, pa je kombinacija dva ili više antibiotika neophodna.

Američki centar za kontrolu bolesti i prevenciju (Center for Disease Control and Prevention Sexually Transmitted Disease - CDC, Atlanta USA) je, na osnovu mnogobrojnih kliničkih studija, napravio protokole za primenu antibiotika u pojedinim infekcijama u ginekologiji i akušerstvu. Mora se, međutim, naglasiti da mnoge zemlje, zbog geografski uslovljenih razlika i specifičnosti populacije, imaju svoje preporuke, prilagođene CDC protokolima.

Laka i srednje teška forma PID - a se leče ambulantno, primenom antibiotika u trajanju od 7 - 14 dana. Pacijentkinje koji ne reaguju adekvatno u prvih 72h od početka terapije, se hospitalizuju u cilju potvrde dijagnoze i primene parenteralne terapije, na osnovu rezultata dobijenih bakterijskom kulturom.

Infekcija hlamidijom je najčešća bakterijska infekcija koja se prenosi seksualnim putem. U većini slučajeva radi se o infekciji bez simptoma što opravdava, po preporukama CDC - a, godišnje ispitivanje na prisustvo ove infekcije.

Nekomplikovana infekcija hlamidijom se leči ambulantno, oralnom primenom jedne doze azitromicina (1g) ili sedmodnevnom aplikacijom doksiciklina, dva puta dnevno po 100mg. Potvrđena je podjednaka efikasnost ova dva antibiotika ali se prednost daje azitromicinu zbog jednokratne primene. U trudnoći se infekcija hlamidijom leči oralnom primenom amoksicilina u trajanju od sedam dana. Obavezno je lečenje i seksualnog partnera kao i ponovno testiranje pacijentkinje na prisustvo hlamidije posle nekoliko meseci da bi se isključila ponovna ili perzistetna infekcija.

Alternativno lečenje, kao i terapija gonokokne infekcije kod trudnica, podrazumeva primenu u jednoj dozi jednog od sledećih lekova: ceftizoksim, cefoksitin + probenecid, cefotaksim, cefpodoksim i cefuroksim.