Ocenite:
  • 59
(2.81 / 59)

Gilles de la Tourette sindrom

Sindrom Žila d la Tureta predstavlja težak oblik javljanja raznih motornih i vokalnih tikova. Uz to se često javlja i poremećaj pažnje i opsesivno - kopmulsivni sindrom, koji mogu i da provladavaju kliničkom slikom.

Uzrok nastanka

Pre svega smatra se da je oboljenje nasledno, ali se po nekim istraživanjima povezuje i sa streptokoknim i drugim infekcijama.

Klinička slika

Tikovi su stereotipni pokreti koji se neodoljivo nameću bolesniku, a mogu biti u vidu treptanja, iskašljavanja, grimasiranja, pokreta glavom, šmrkanja, isturanja brade i slično. Tikovi su  praćeni izgovaranjem nepristojnih reči (coprolalia), nevoljnom vokalizacijom, ponavljanjem sopstvenih ili tuđih reči (eholalia), nekada sa agresivnim i seksualnim impulsima. Javljaju se i čulna hipersenzitivnost (npr. ne podnosi nabrčkane čarape, prihvata samo blagu hranu, seče dugmeta sa svoje ili tuđe garderobe), otežano učenje, strah od odlaska u školu, socijalno neprikladno ponašanje, napadi besa, institira na svojim ritualima - opsesivno kompulsivni sindrom (uvek istim putem ide do kuće i sl) Često su prisutni poremećaji pažnje i percepcije, blagi neurološki ispadi i znaci organiciteta na psihološkim testovima i EEG-u. Počinje u detinjstvu i vremenom se obogaćuje novom simptomatologijom. Nekada se javlja familijarno.Moguće su remisije i spontano povlačenje.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu heteroanamneze (podaci se uzimaju od roditelja), kliničke slike (često je potrebno da porodica donese snimke na kojima se vidi ponašanje obolelog, jer je pri direktnom posmatranju bolesnik obično miran) , prema dijagnostičkim kriterijumima, psihološkim ispitivanjima i EEG-a. Dijagnostički kriterijumi su: više motornih i jedan tip ili više vokalnih tikova, tikovi se javljaju skoro svakodnevno najmanje godinu dana, i u tom periodu nije bilo više od tri meseca bez javljanja tikova, početak bolesti pre 18. godine.

Lečenje

Ne postoji specifična, kauzalna terapija. Primenjuje se simptomatsko lečenje. Pre svega se radi na edukaciji samog bolesnika, ali i roditelja i okoline. Nekada medikamntozno lečenje i nije potrebno kod dobre adaptacije. Medikamentozna terapija uključuje neuroleptike, antagoniste dopamina i imunomodulatore. Pored toga neophodne su psihoterapeutske metode i kognitivne terapije. Još uvek se ispituju terapija hormonima, laseroterapija, akupunktura i hirurški pristup lečenja.

 Komentari: 3 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar