Frigidnost

U jeku seksualne revolucije, sedamdesetih godina ovog veka, Don Paolo Liggeri, katolički sveštenlk napisao je sledeće reči, a pri tome nije rizikovao da bude spaljen: "Kad jedan od supružnika nije dovoljno usklađen sa drugim nema pravo da se pasivno ponaša, nema to pravo, jer nije samo njegova dužnost da bude na raspolaganju svom partneru, već mu je i dužnost da mu intimnosti učini što ugodnijim.

Ako se radi o frigidnosti, koja se može lečiti, moralna dužnost je podvrgnuti se terapiji, jer to zahteva osećaj pravde i samilosti prema supružniku, koji bi ako mu se uskrati sveto pravo stečeno u braku, mogao moralno zastraniti.

Uzimajući u obzir savremena istraživanja, koja bez pogovora ukazuju na visoku anorgazmičnost žena tokom koitusa (od 30-90%) zaista postoji opasnost da prema katoličkom shvatanju seksualnosti veliki broj žena "moralno zastrani".

Naravno nije ni malo slučajno što se frigidnost (polna hladnoća) javlja kod žena u ovolikom stepenu niti što je reč o univerzalnoj pojavi. Prema našem shvatanju za ovakvu situaciju postoje dublji filogenetski (razvitak vrste) koreni, koji religiozno shvatanje seksualnoszi stavljaju u sklad sa prirodnim zakonima produženja vrste. Produženja vrste dakle na prvom mestu, uživanje na drugom. Da li je onda moguće delovati na pojavu frigidnosti?
Moderne seksualne terapije nam pokazuju da je to moguće, ali se pokazalo da lečenje frigidnosti nije nimalo jednostavan posao.

Polna hladnoća žene ili frigidnost određuje se u širokom rasponu od potpunog nereagovanja žene na seksualne draži i situacije do nemogućnosti da se postigne orgazam.  U tom smislu razlikujemo:

Blizu je pameti da specifično seksualno vaspitanje žene u detinjstvu i ranoj fazi seksualnog sazrevanja (pubertetu) igra značajnu ulogu u razvoju frigidnosti. Poseban značaj imaju kažnjavajući postupci vaspitača bilo u fazi priprema ženskog deteta za doživljavanje seksualnog zadovoljstva (čitanje erotske literature, seksualno maštanje, gledanje pornografskih slika, seksualne igre sa drugom decom) ili u fazi takozvanih konzumatorskih oblika ponašanja od kojih je kod ženskog deteta, naročito izražen akt masturbacije.

Postoje značajni empirijski podaci koji govore da ovakve kažnjavajuće mere mogu da usmere seksualnost u drugom pravcu. Pokazalo se na primer (da se žene više uzbuđuju dok čitaju bezazlene ljubić- romane nego li dok gledaju pornografske filmove). S druge strane, vaspitne mere kojim se kažnjava konzumatorsko seksualno ponašanje ženskog deteta mogu da dovedu da žena potpuno odbaci seksualnost kao komunikacioni čin, koji će joj donositi bliskost i uživanje u partneru.

Kazna, dakle logički proizvodi strah, pa se i jedan broj frigidnog ponašanja žene objašnjava uslovljenom reakcijom straha od seksa, koja je nastala bilo traumatskim putem, bilo putem informcija da je seks sraman, prljav, nemoralan, ili eksploatatorski itd. Nisu svi oblici frigidnost psihološki uzrokovani, pa jedan broj može da se pripiše organskim uzrocima bilo hormonskog karaktera, bilo lokalnim organskim oboljenjima (na nivou genitalija), bilo određenim hroničnim bolestima, koje seksualnost stavljaju u drugi, a preživljavanje u prvi plan.

Odbacivanjem ova dva mita moderna seksualna terapija sa psihoanalitičkog kauča na kojem se analiziraju eventualne dublje psihološke potrebe žene, seli se na "banalni" teren, na kojem se odvijaju razni procesi. Tokom ovih sensi, pre svega, razmenjuju se informacije, žena stiče nova znanja o seksualnosti, pomaže joj se da stekne samopouzdanje, ona uči kako da asertivno komunicira sa partnerom.
Takođe, na ovakvim seansama, sprovode se terapije redukcije straha i anksioznosti od seksualnih draži i situacija.
Žena se uči tehnikama masturbacije (ručno ili vibratorom).
Na kraju, uči se prenos orgazma, postignutog masturbatomom, tehnikom na orgazam koji treba da se postigne u koitalnom činu.
Ne gubite nadu, frigidnost se uspešno leči.

Pokazujemo program najpoznatijeg Američkog seksualnog terapeuta Lo Piccola, koji kroz devet zadataka sažima sve faze današnje modeme seksualne terapije frigidnosti.

Da žena razvija svest o svom sopstvenom telu. Savetuje se upotreba ručnog ogledala pomoću koga žena i upoznaje svoj polni organ.  Daje se zadatak da počne sa Kigelovim vežbama (cilj ovih vežbi je jačanje orgazmičnih sposobnosti žena), koje se izvode na taj način što žena počinje da mokri — pa prekine i to ponavlja.

Da žena dodirom upoznaje sopstvene genitalne organe pri čemu se ne insistira da ona doživi orgazam. Cilj ovog zadatka je da žena ravije svest o sopstvenom telu i da suzbije strahove.

Da žena dodirom svojih senzitivnih zona (genitalni organi i dojke) oseti prijatnost.

Da žena upražnjava mastmrbaciju. Daju se infonnacije ženi o različitim načinima masturbacije i podrška u eksperimentisanju.

Da žena pojača intenzitet masturbacije (u koliko do tada nije doživela orgazam) i da masturbrira dok ne doživi umor ili averziju ili orgazam.

Da žena upotrebi vibrator. Istraživanja su pokazala da kod većine žena (90%) stimulacija klitorisa vibratorom tri puta nedeljno po 45 min. obavezno izaziva orgazam. Ukoliko žena i posle tri nedelje ne doživi orgazam odustaje se.

Ako je žena postigla orgazam mastrurbracijom ukIjučuje se partner, u početku kao posmatrač sa ciljem da žena smanji strahove i anksioznost.

Da partner preuzme aktivnu ulogu ručno stimulišući ženu na način kako je to ona radila dok je posmatrao.

Koitalni odnos. Savetuje se da žena vrši samostimulaciju tokom koitusa, a neposredno pred postizanje orgazma prestane sa stimulisanjem klitorisa sa ciljem postizanja orgazma bez posebnog draženja klitorisa. Klitorisna stimulacija se prekida sve ranije i ranije.

Za primenu ovih seksualnih tehnika preporučuje se pozicija žene iznad muškarca, bočni položaj ili bilo koji drugi položaj koji partneri eksperimentisanjem ustanove kao najprijatniji.