Ocenite članak:
  • 88
(2.98 / 88)

Fizička aktivnost kao prednost za zdravlje dece


fizička-aktivnost-kao-prednost-za-zdravlje-dece

Bez obzira koliko vremena deca i tinejdžeri provode sedeći, fizička aktivnost poboljšava rad srca i metabolizma, ustanovili su istraživači.

Bilo da je u pitanju malo ili mnogo vremena koje se provodi u sedenju, umerena do intenzivna fizička aktivnost povezana je sa smanjenjem obima struka, sistoličkog krvnog pritiska, triglicerida, HDL holesterola i insulina.

Povećati fizičke aktivnosti ili smanjiti sedenje?

Prednosti fizičke aktivnosti su veće među onima koji najmanje vremena provode sedeći, objavili su istraživači u žurnalu Američke zdravstvene asocijacije sredinom meseca. Decu treba podsticati da povećaju učešće u fizičkim aktivnostima, barem umerenog intenziteta, umesto da smanje vreme koje provode sedeći, jer je to važno za dobar rad srca i metabolizma, stoji u članku. Naučnici su primetili, međutim, da smanjenje broja sati koje mladi ljudi provode ispred televizora – jednog od glavnih elemenata vremena koje provode sedeći – i dalje predstavlja važan cilj zato što gledanje televizije predstavlja vezu sa drugim lošim navikama i izlaže ih reklamama koje promovišu nezdravu ishranu.

Ekelund i njegove kolege su sakupili podatke iz 14 studija iz Međunarodne dečje baze podataka o akcelerometriji koji se odnose na fizičku aktivnost i vreme provedeno u sedenju objektivno izmereno akcelerometrom. U tim studijama je bilo ukupno 20.871 učesnika starosti od 4 do 18 godina iz Australije, Brazila, Evrope i SAD-a. Oko tri četvrtine dece i tinejdžera je bilo normalne težine, 18% je imalo višak kilograma, a 7% je bilo gojazno. Prosečno vreme od 30 minuta iznosila je umerena do intenzivna fizička aktivnost svakog dana, od 12 minuta u donjoj trećini do 53 u gornjoj. Prosečno vreme provedeno u sedenju iznosilo je skoro šest sati dnevno, od 268 minuta u donjoj trećini do 433 minuta u gornjoj.

Umerena fizička aktivnost značajno poboljšava rad srca

Vreme provedeno u umerenoj fizičkoj aktivnosti bilo je značajno povezano sa poboljšanjima u oblasti rada srca i metabolizma – obimu struka, sistoličkom krvnom pritisku, trigliceridima, HDL holesterolu i insulinu bez obzira na pol, starost, vreme merenja, vreme provedeno u sedenju i obim struka. Nakon merenja svih nivoa fizičke aktvnosti, ustanovljeno je da vreme provedeno u sedenju nije povezano sa dobijenim rezultatima. Učešće u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti povezano je sa smanjenjem faktora rizika bez obzira na vreme provedeno u sedenju, mada je razlika između niskog i visokog nivoa fizičke aktivnosti bila najveća među učesnicima koji najmanje vremena provode sedeći.

Prosečna razlika u obimu struka između donje i gornje trećine fizičke aktivnosti iznosila je 3,6 cm za one koji dosta vremena provode sedeći i 5,6 cm za one koji malo vremena provode u sedenju. Istraživači su primetili da ovaj obrazac, ako se nastavi i u odraslom dobu, može dovesti do značajnih rizika po zdravlje kod onih sa najvećim obimom struka. Istakli su da je jedna prethodna studija pokazala da je porast obima struka od 5 cm povezan sa rastom rizika od smrtnosti usled bilo kog uzroka od 17% među muškarcima i 13% među ženama. U jednoj grupi ispitanika, istraživači su uspeli da ispitaju transverzalni odnos fizičke aktivnosti i vremena provedenog u sedenju sa obimom struka. Ni vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti ni vreme provedeno u sedenju nije povezano sa obimom struka. Međutim, veći obim struka povezan je sa dužim sedenjem.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru