Dr Feelgood odgovara

Zašto grickalice nisu dobre?
Pitanje: Redovno treniram i nemam problema sa kilogramima iako ,,živim” na slatkišima i grickalicama. Roditelji mi stalno pričaju da to nije zdravo, ali ja se odlično osećam i u proseku uzimam optimalni broj kalorija. Želim da čujem Vaš sud o tome.

Doktor Feel Good odgovara: Bez obzira na to koju težinu pokazuje vaša vaga, pa čak i pod uslovom da Vam je težina po svim parametrima idealna, ako živite na hamburgerima, picama, pire krompiru ili čokoladama, podrazumeva se da ne živite zdravo. Vaše telo možda ,,na oko” izgleda lepo, ali Vam organizam pati. Posledica nepravilne ishrane je pad imuniteta, a samim tim pojačava se rizik od oboljenja.
Ako nam za jedan dan treba 1.600 kalorija, to pitanje ne možemo rešiti tako što ćemo uneti tačno tu količinu u kombinaciji, primera radi, tri čokolade i dva sladoleda. Prosti šećeri nisu zdravi i predstavljaju jedan od osnovnih uzroka gojaznosti. Dakle, Vaši roditelji jesu u pravu kada Vas upozoravaju na nezdravi način života koji vodite i trebalo bi što pre da promenite navike u ishrani. Umesto prostog šećera koristite proizvode bazirane na voćnom šećeru (fruktozi) ili ječmenom sladu (malteksu). Med je lek, pa ga treba uzimati u umerenim količinama, jedna do dve kašičice dnevno. Najadekvatnija zamena za slatkiše je voće, all i tu treba biti oprezan.

Doktor Feel Good odgovara: Šetnja je jedan od najboljih vidova rekreacije jer se angažuje velika grupa mišića i najmanje opterećuje kardiovaskularni sistem. Hodanje ima blagotvomo dejstvo kod osoba kod kojih postoji rizik od visokog krvnog pritiska i povišenog šećera, kao i kod osoba  koje žele da smršaju. Dok šetate trebalo bi da osetite blagi napor, da Vam disanje bude naglašeno, ali da možete da pričate dok koračate. S druge strane, šetnja neće imati efekta ako ne osećate nikakav napor. Hodanje bi trebalo da traje od 35 do 45 minuta i idealno bi bilo kada biste ga upražnjavali tokom cele nedelje. Izbegavajte šetnju u kasnim večernjim satima jer je tada metabolizam usporen i organizam treba da miruje, a ne da luči adrenalin koji može da ometa san.

Doktor Feel Good odgovara: Dnevni unos kalorija trebalo bi da bude u balansu sa dnevnom potrošnjom. Ako unosite u organizam više hrane nego što je potrebno, ona se taloži u obliku masti i dovodi do gojaznosti koja je povezana sa mnogim zdravstvenim problemima - bolestima srca, povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), šećernom bolešću (dijabetes), zloćudnim tumorom (karcinom), i ostalim hroničnim oboljenjima. Gojazna osoba je dva do tri puta više izložena riziku od prerane smrti, nego osoba normalne težine i sa dozvoljenom količinom masti u telu. Osim toga, gojaznost povlači za sobom i mnoge socijane probleme.

Međutim, ako unosimo manje hrane nego što nam je potrebno, naše telo pati, imunitet opada, a samim tim faktor rizika za nastanak mnogih poremećaja i bolesti postaje mnogo veći. Veoma je važno da hrana koju konzumiramo bude raznovrsna, jer jednolična ishrana, bez obzira na količinu (izbalansiran energetski kalorijski unos sa potrošnjom), može da izazove mnoge poremećaje u organizmu. Optimalna dnevna potrošnja energije “udovoljava potrebama bazalnog i radnog metabolizma. Bazalni metabolizam je količina energije potrebna da se osnovne životne funkcije održe u normali. To je energija koju trošimo i kada ništa ne radimo, na primer dok dišemo ili spavamo. Na bazalni metabolizam utiču visina, težina, pol, telesna površina, godine, klimatski uslovi i stepen uhranjenosti. S druge strane, potrebno je osigurati i odgovarajuću energijuu za radni metabolizam. Tu pre svega treba voditi računa o vrsti posla kojim se bavimo, jer neko radi manje, a neko više.