Doktor Feel Good odgovara

Doktor Feel Good: Brze dijete često su pogrešne, a mogu dovesti i do mnogih poremećaja i bolesti. Takođe, mogu da ubrzaju proces starenja. Program Dr Feelgood preporučuje svima koji žele da izgube višak kilograma, a da pritom sačuvaju i unaprede svoje zdravlje, da slede zapovesti pravilne ishrane.
Na prvom mestu, ishrana mora da bude individualno određena. To se postiže pregledom i konsultacijama sa doktorom koji je specijalista za ishranu - nutricionista i drugim kompetentnim stručnjacima.
Već isprobane dijete pomoću kojih je neko iz vaše okoline uspeo da izgubi nekoliko kilograma, program dr Feelgood nikako ne preporučuje, jer kilograme možete izgubiti i biti zadovoljni svojim novim izgledom, ali vam organizam neće biti zahvalan na tome. Gubitak viška telesne mase ne znači i gubitak telesne masti. Režimom ishrane koji ne odgovara vašem organizmu gubite mišiće, tečnost, minerale, vitamine, oligoelemente, a procenat masti se povećava i to je ono što dovodi do bolesti i preranog starenja.
Program dr Feelgood preporučuje da optimalni nivo masti za žene koje se rekreativno bave sportom bude od 21 do 24% u odnosu na ukupnu težinu, a za muškarce od 14 do 17%.

Kontrolu procenta masti u organizmu možete obaviti u ustanovama koje su za to specijalizovane.
Samo pod stručnim nadzorom po pitanju ishrane i uz pravilnu fizičku aktivnost možete steći zdravo i nikad lepše telo, izbeći stres i biti dugo mladi.
Ponavljam, optimalni nivo masti kod žena je 21 - 24%, a kod muškaraca 14 - 17%.

Doktor Feel Good: Pravilan način ishrane podrazumeva pet obroka dnevno - tri glavna jela i dve užine. Dakle, večera je neizostavna, s tim što treba imati u vidu da se na spavanje ne odlazi najmanje dva sata nakon poslednjeg obroka. Između poslednje užine i večere treba da prođe oko dva sata. Koliko god je važno večerati, istovremeno je važno i voditi računa o tome šta će nam biti poslednji obrok u toku dana. Program Dr feelgood, podsećam, podrazumeva izbegavanje "četiri bele smrti": belo brašno, beli šećer, so i masnu hranu.

S druge strane, za večeru preporučuje unošenje posnih proteina (nemasno meso i manje masni mlečni proizvodi), salate (zelena, paradjaz, krastavac, brokoli, spanać, luk, peršun, kupus).

U večernjim časovima treba zaboraviti ugljene hidrate (hleb, testenine), ali i pojedine vrste povrća (kukuruz, boranija, grašak, šargarepa, krompir). Takođe, pogrešno je večeru zameniti voćem jer, ukoliko se ono konzumira u kasnim satima, prelazi u mast.

Podrazumeva se da večera ne sme biti obilna, jer na taj način opterećujemo želudac. Umerene porcije nam pružaju sitost, a nivo šećera u krvi je konstantan. Ako se u toku poslepodnevnih časova bavite nekom fizičkom aktivnošću, ne zaboravite da uz večeru dodate i parče crnog hleba.