Divertikularna bolest debelog creva

Divertikularna bolest je stanje u kojem na debelom crevu nastaju proširenja crevne sluzokože,  koja se nazivaju divertikulumi. Divertikulumi nastaju na mestu prolaska krvnih sudova kroz mišićni sloj, a ako se upale, to stanje je poznato kao divertikulitis. Divertikulumi debelog creva su vrlo česta pojava, naročito kod osoba starijih od 60 godina. Otkriva se samo oko 20% slučajeva, a oko 4% se ispoljava simptomima. Najčešća je multipla divertikuloza debelog creva. Vlaknaste supstance u ishrani (celuloza i sl.) smanjuju pritisak u debelom crevu (koji pogoduje nastanku ovog oboljenja) i njihova nedovoljna zastupljenost  mogući je pomažući faktor za nastanak divertikuloze.

Glavni simptom je bol ili kolika u donjem delu trbuha, posebno levom, koji pogoršavaju obroci, a donekle olakšava defekacija. Kontinuirane epizode mogu trajati nedeljama ili mesecima. Česte su promene u pražnjenju creva, zatvor (mada se može javiti i proliv) i nadimanje. Divertikulitis je najčešća komplikacija divertikuloze debelog creva i karakterišu ga bol, temperatura i nadimanje trbuha. Krvarenje, obično kod starijih osoba, nastaje naglo, po pravilu je masivno, bezbolno, intermitentno (povremeno) ili kontinuirano u toku nekoliko dana i prestaje spontano u oko 80% slučajeva. 

Postavlja se irigografski (rentgensko snimanje uz korišćenje kontrasta). Sedimentacija i kompletna krvna slika su normalni u nekomplikovanoj divertikulozi. Kolonoskopija (uvođenje posebnog instrumenta u debelo crevo) je neophodna kada se na irigografiji nađu i druge promene, ili kad postoji anemija. Kolonoskopija je kontraindikovana u akutnom divertikulitisu. Neophodna je kada se na osnovu irigografije, urađene po smirivanju zapaljenjskog procesa, ne može utvrditi razlika izmedju divertikuloze i karcinoma ili Kronove bolesti. Ultrazvuk, posebno CT (kompjuterizovana tomografija-skener), od posebnog su značaja za otkrivanje komplikacija (apscesi, fistule). U krvarenju iz divertikuluma dijagnoza se postavlja kolonoskopski. Opstrukcija zahteva kolonoskopiju da bi se isključio karcinom.  

Ako su simptomi blagi, treba povećati količinu vlaknastih supstanci u  ishrani.   To znači jos i mnogo voća, povrća i tečnosti. Lekar može propisati i lekove koji stimulisu crevnu peristaltiku ili one koji je usporavaju, što zavisi od simptoma. Simptomi koji upućuju na upalu ili infekciju, zahtevaju bolničko lečenje.