Ocenite:
  • 32
(2.81 / 32)

Dislalija

Dislalija  je poremećaj artikulacije koji se ogleda u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova.

Uzrok nastanka

Uzroci nastanka artikulacionih poremećaja nisu još uvek dovoljno poznati, mada ih uopšteno možemo podeliti na psihološke, nasledne, organske i spoljašnje. U najvećem broju slučajeva etiologija dislalija je multifaktorijalna, pa je vrlo teško naći primaran uzrok poremećaja.

Uzrok dislalijama može biti poremećaj u anatomiji artikulatora govora, kao npr. kratak jezik, slabije pokretan jezik, velik i zadebljan jezik, poremećaj vilice i zuba, rascepi usne i nepca, druge malformacije vilica i jezika. Kod takozvanih otogenih dislalija, najčešće je poremećaj uzrokovan oštećenjem sluha. Gubitak sluha negativno utiče na usvajanje govora. Blaži gubici sluha mogu uzrokovati samo oštećenje izgovora, dok jači oštećuju i govor i jezik, a ne samo artikulaciju. Kod njih može biti poremećen glas, ritam, intonacija i gramatika.

Sekundarni uzroci su oni u koje spadaju psihološki i socijalni faktori, kao što su npr. loš govorni uzor (gde dete uči govor od svoje okoline, poprima njegove loše i dobre strane što se tiče izgovora), infantilni govor (dete naprosto odbija odrastanje, usled emocionalnih sukoba ili porodičnih konflikata, pa se i dalje služi govorom neprimerenim za njegov uzrast), socijalna zapuštenost ili nedovoljna stimulacija deteta, roditeljski perfekcionizam, bilingvizam, zaostajanje u intelektualnom razvoju.

Klinička slika

Dislalija je poremećaj izgovora i označava nepreciznu ili pogrešnu artikulaciju (pogrešan izgovor pojedinih glasova), a može se ispoljiti kao izostavljanje nekog glasa (omissio: dete će reći „oda” umesto „voda”), zamena nerazvijenog glasa nekim drugim, već postojećim (supstitutio: „tuća” umesto „kuća”) i distorzija tj. "pogrešan, iskrivljen" izgovor određenih glasova (glasovi postoje i izgovaraju se, ali njihov kvalitet ne zadovoljava, npr. grleno „r”).

U našem glasovnom sistemu imamo predilekcione glasove na kojima se najčešće javljaju artikulacioni poremećaji. To su sledeći glasovi: s, c, z, č, š, ž, dž, r itd. Većina ovih glasova su slični po zvučnosti, pa ih dete zbog toga teže razlikuje i usvaja, a i njihova artikulacija zahteva finu motoriku jezika, što je još jedan razlog za pojavu poremećaja baš na ovim glasovima.

Sigmatizam (sigmatismus) je naziv za neispravan izgovor glasova s, z, c, š, č, dž, đ. Kod male dece najčešće se radi o ispuštanju (omisiji) i zameni (supstituciji) tih glasova, a kod odraslih o iskrivljenom izgovoru (distorziji). Lateralni sigmatizam je za slušaoca najneprijatnija vrsta sigmatizma. Nastaje u toku razvoja zuba kada dete zbog gubitka sekutića postavlja jezik sa strane (lateralno), tražeći oslonac na pretkutnjacima. Ako i posle izrastanja sekutića ostane isti mehanizam stvaranja glasova, rezultat je lateralni sigmatizam koji treba rešavati govornom terapijom.

Rotacizam (rotacismus) je naziv za poremećen izgovor glasa r. Ovaj poremećaj je najčešći posle sigmatizma, a karakteriše se izostavljanjem, zamenom i iskrivljenim izgovorom. Ako izostavljanje i zamena glasa r potraju i nakon treće godine potrebno je potražiti pomoć otorinolaringologa - fonijatra ili logopeda.

Lambdacizam (lambdacismus)
je poremećaj izgovora glasa l i lj. Kapacizam (kapacismus) je poremećaj izgovora glasa k. Gamacizam (gamacismus) je poremećaj izgovora glasa g. Tetacizam (thetacismus) je poremećaj izgovora glasa t. Deltacizam (deltacismus) je poremećaj izgovora glasa d.

Tetizam (thetismus)
je govorni poremećaj kod kog veći broj suglasnika prelazi u d ili t i predstavlja znatno ozbiljniji poremećaj od dosad nabrojenih. Tu se može raditi o ozbiljnim poremećajima u centralnom nervnom sistemu.

Na kraju, ovde bi svakako trebalo podvući razliku između tepanja i dislalija. Pod tepanjem podrazumevamo fiziološku pojavu neadekvatne artikulacije u ranom detinjstvu (do pete godine života), dok pod dislalijom podrazumevamo patološki poremećaj artikulacije u razvojnom dobu i odraslih ljudskih jedinki.

Lečenje

Lečenje dislalije sprovodi se odstranjenjem uzroka poremećaja govora, ako je to moguće (npr. hirurška korekcija rascepa nepca, vilice, i dr). Ako se uzrok ne može odstraniti ili nije poznat, lečenje se sastoji prvenstveno od govornih vežbi. Potrebno je naglasiti, da neusmeravanje pažnje na postojanje problema, u ovom slučaju poteškoća u izgovoru, i pravovremeno ne uključivanje u terapiju, može se kasnije negativno odraziti na sposobnost usvajanja i savladavanja veština čitanja i pisanja deteta.

 Komentari: 1 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Dečje bolesti (Pedijatrija)