Dijeta i ishrana kod bolesti jetre

Dijeta kod akutnog hepatitisa

• 1 l mleka
• 220 g nemasnog mesa ili ribe ili sira
• 4 porcije povrća: 
• 2 obroka krompira, 1 obrok zelenog lisnatog ili žutog povrća
• 1 - 2 porcije drugog povrća (jedna sirovog)
• 3 - 4 porcije voća:
  
• 1-2 porcije - citrusno voće
• 2 porcije - drugo voće
• 6 - 8 porcija hleba i cerealija (integralne ili obogaćene):
  
• 1 obrok žitarica
• 5 - 6 parčeta hleba
• krekeri
• 2 - 4 kafene kašičice butera ili obogaćenog margarina
• Po želji se dodaje marmelada, med i voćni sokovi

Preporučene namirnice za hronične bolesti jetre

• Kod ciroze jetre ishrana je individualna, sa generalnim ograničenjem masnih, kiselih i ljutih jela, slane hrane i zabranu alkohola. Treba nadoknaditi nedostatak proteina, gvožđa, liposolubilnih vitamina i posebno vitamina B grupe.
• Kod masne jetre, ciljana dijetoterapija se propisuje na osnovu uzroka takvog stanja. Bolesnici sa hroničnim bolestima jetre treba da se hrane zaštitnom dijetom za bolesti jetre.
• Dijetoterapija je veoma značajna i za pacijente sa naslednim metaboličkim bolestima jetre.
• Kod fenilketonurije ishrana zahteva veliku disciplinu - od rođenja se unosi minimalno fenilalanina, čiju dozvoljenu količinu određuje lekar za svakog pacijenta individualno.
• Dijetoterapija galaktozemije isključuje mleko i mlečne proizvode.
• Kod Vilsonove bolesti uz medikamentoznu terapiju, neophodno je redukovati unos bakra putem hrane do 1 mg/ dnevno i primeniti hepatoprotektivnu dijetu.
• Dijetoterapija hemohromatoze zasniva se na redukciji unosa namirnica sa dosta gvožđa i zabrani alkohola (zbog povećanja apsorpcije gvožđa i oštećenja hepatocita).
• Cilj ishrane kod bolesti žučne kese jeste njeno smirivanje izborom odgovarajućih jela, a to podrazumeva unos minimalnih količina masti. Ishrana je restriktivnija nego kod bolesti jetre i faze dijete su naglašenije.
• Svaki zastoj žuči u žučnim putevima izaziva zapaljenje. Ukoliko je u pitanju akutno zapaljenje žučne kese, dan – dva ne unosi se ništa, a zatim se uvodi čajna pauza do 3 dana. U drugoj fazi sprovodi se stroga dijeta kada se oprezno daju sluzave čorbe, meko kuvane ovsene pahuljice u obranom mleku, nemasne supe, a zatim supe od pasiranog povrća, mlečni pire krompir, sutlijaš, kompoti, bistri voćni sokovi, i na kraju gusti sokovi, pire od jabuka, oljušteno voće, dvopek od belog hleba. Ishrana se zasniva na ugljenim hidratima, minimalnoj količini masti, bez proteina, vlakana i začina. U prelaznoj dijeti daju se proizvodi od belog brašna, pirinač, kuvan krompir, dinstana živina ili teletina, povrće uz minimalno dodate masnoće, sladak i posan keks, biskvit, pudinzi. U periodu bez bolova pacijenti sa bolestima žučnih puteva su na trajnoj zaštitnoj dijeti sa nemasnim jelima, bez jaja, pavlake, mahunarki, kiselog testa, svežeg voća u većim količinama i sl.
• Akutni pankreatitis se leči isključivo u bolnici. U početku je oralni unos zabranjen, indikovana je arteficijalna ishrana, a sa poboljšanjem kliničke slike daju se čaj i dvopek. Kada se vrednosti amilaze normalizuju, oprezno se daje tečna hrana uz postepeno obogaćivanje jelovnika nemasnim mesom i nekim vrstama povrća. Nakon izlaska iz bolnice, ograničavaju se masti i ulja (na 2 kafene kašičice dnevno), koriste se isključivo nemasno meso, riba i mlečni proizvodi, i izbegava se prejedanje. Nemasna dijeta može se držati duže vreme. To znači da treba izbegavati prženu i masnu hranu, kukuruzni hleb, lisnato testo, masno meso, kobasice, slanine, konzerve, sardine, pite, kolače, sladoled, sireve, šlag, pavlaku, orahe, masline, avokado, čokoladu (kakao može).
• Ishranu kod hroničnog pankreatitisa treba sprovoditi u kućnim uslovima kao kod hroničnih bolesti žučne kesice. Dijeta je zasnovana na manjem dnevnom unosu masti biljnog porekla (20 - 40 g), proteinima (80 - 100 g) iz nemasnog mesa i mlečnih proizvoda i 400-500 g ugljenih hidrata.