Dijagnostika ženskog steriliteta

Ispitivanje ženskog steriliteta je veoma dugotrajan posao i zahteva veliko strpljenje kako pacijentkinje tako i lekara. Ispitivanje pre svega podrazumeva detaljnu anamnezu, ginekološki pregled i dopunska ispitivanja. Po utvrđivanju analiza moguća je   vantelesna oplodnja ( vto).

Dopunska ispitivanja su svakim danom sve brojnija i kompletnija i dele se na dve velike grupe:

- organska ispitivanja – kojima se utvrđeuje faktičko stanje, odnosno, organske promene na pojedinim delovima genitalnog trakta.
- Funkcionalna ispitivanja – podrazumevaju ispitivanje funkcionisanja pojedinih segmenata genitalnog aparata

 -HSG (histerosalpingografija) izgled veličina, eventualne anomalije se najbolje dijagnostikuju ovom metodom. Sastoji u ubrizgavanju kontrasta u unutrašnje polne organe i pravljenju rendgenskih snimaka. Omogućava da se utvrdi postojanje prolaznosti jajovoda. Može da lokalizuje prepreku, ustanovi oblik i pravilnost materične šupljine i jajovoda. Koristi se i u terapijske svrhe, jer može da otkloni neke prepreke. Indikacija za HSG je na prvom mestu infertilitet. Kontraindikacije su sva febrilna stanja, akutne i subakutne upale spoljašnjih i unurašnjih genitalnih organa i graviditet. Ukoliko se na HSG pronađu bilo kakve promene, histeroskopija može da reši brojne promene u uterusu.

- Histeroskopija podrazumeva optičko ispitivanje, odnosno inspekciju materiče šupljine i eventualnih promena u njoj. Glavne indikacije su anomalije materice, sterilitet, kravrenja iz materice, polipoza endometrijuma, sinehije.

-Novija metoda je scintigrafija tuba, gde se obeleženi radiomarkeri prate i na osnovu toga se zaključuje o prolaznosti jajovoda. Prolaznost je samo jedan od momenata za nastanak trudnoće, ali tuba ima i određenu ulogu u nastanku trudnoće u smislu kvaliteta sluzokože, motiliteta, njene treplje treba da funkcionišu, pH sredina treba da bude uredu, ne treba da bude zapljenskog infiltrata itd. Praćenjem markera se mogu videti talasasti pokreti tube, brzinu prolaska kroz jajovode, prepreke itd

- Ultrazvukom se otkrivaju promene u veličini i položaju materice, kao i postojanje tumora, priraslica i drugih defotmacija.

-Može se raditi i laparoskopija i laparotomija u smislu totalne evaluacije. Ona je ne samo dijagnostička već i terapijska metoda različitih patoloških stanja (ciste, endometrioza, miomi, adhezije)

-Postkoitalni test ukazuje na neslaganje između partnera jer se zasniva na interreakciji između sperme i cervikalnog mukusa. Izvodi se 1 - 3 dana pre ovulacije, što se određuje folikulometrijom, a 2 - 12 časova posle odnosa. Savetuje se da se prethodno napravi apstinencija od polnih odnosa 48 sati. Pozitivan test podrazumeva da cervikalni mukus pokazuje adekvatne karakteristike za ovulatorni period, da je prisutan fenomen papratizacije, da ima rastegljivost veću od 5 cm i da u njemu postoji najmanje 5 progresivno pokretnih spermatozoida na jednom vidnom polju.

-Drugi test koji se koristi je kontakt sperma - mukus, gde spermatozoidi treba da pokažu progresivno kretanje i treba da prođu 2 cm u muku sa 1 sat.
I jedan i drugi test govore o postojanju izvesne problematike, nepovoljne cervikalne sredine i eventualno imunoloških problema, pa je to indikacija za traženje antispermatozoidnih antitela.

-Bazalna telesna temperatura - je već napušten metod jer je krajnje nepouzdan.

-Serumski nivo progesterona - gde vrednosti veće od 10 nmola/L potvrđuju da se ovulacija dešava.

-Endometrijalna biopsija - odnosno prisustvo sekretorne histološke slike u drugoj fazi ciklusa i podrazumeva histološku analizu delića sluzokože dobijene eksplorativnom ili jednoproteznom kiretažom ili aspiracijom.