Dijagnostika muškog steriliteta

Dijagnoza muškog steriliteta se postavlja anamnezom, kliničkim pregledom, spermogramom, odeđivanjem hormona, ultrazvukom ili radiološkom i hirurškom eksploracijom.

Anamneza obuhvata sve bitne momente za ovu oblast – starost, profesiju, način života, seksualni život, godine puberteta, prethodna oboljenja testisa, eventualno dosadašnje lečenje, porodične bolesti.

Klinički pregled podrazumeva utvrđivanje opšteg stanja, konstitucije i seksualnog razvoja – primarne i sekundarne seksualne karakteristike.

Spermogram

Kada je u pitanju muški faktor od ispitivanja se radi spermogram. U najvećem broj slučajeva to je sasvim dovoljan test u ispitivanju muškog faktora infertiliteta na osnovu koga se dalje vrši orjentacija. Spermogram je analiza semena i semene tečnosti koja se radi kod muškarca posle apstinencije od 3 - 5 dana, a da bi se dobio pouzdan rezultat, ne treba da se radi samo jedna analiza, nego bar 2 u razmaku od 2 nedelje ili duže.

U spermogramu se posmatra:
-Količina treba da bude 2 - 5 ml
-Broj spermatozoida treba da bude veći od 20.000.000 a manji od 250.000.000
-Pokretljivost treba da ude veća od 50%
-Morfologija više od 50% normalne građe
-Boja belo, sivo do žućkasta
-Miris kestenov cvet
-Prisustvo koagulacije i likvefakcije u okviru 5 - 40 minuta
-Biohemijski parametri o radu i funkciji akcesornih žlezda, prostate - na osnovu kisele fosfataze, fruktoze, cinka, inhibina.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji spermogram se klasifikuje na više grupa:

Normospermija je normalan nalaz, predstavlja spermogram gde je broj spermatozoida veći od 20 miliona/ml, pokretljivost veća od 50% i broj normalnih oblika veći od 50%.

Problemi koji mogu da dovedu do steriliteta muškarca su:
Oligospermija - smanjen broj spermatozoida,

Astenospermija – smanjena pokretljivost pokretljivost spermatozoida,

Teratospermija - poremećena morfologija spermatozoida i

Azospermija - nedostatak spermatozoida u semenoj tečnosti.

Po pitanju pokretljivosti potrebno je da postoji više od 50% pokretnih spermatozoida. Manji broj od toga se označava kao astenospermija.

Morfologija spermograma

Što se tiče morfologije, normalan spermogram podrazumeva više od 50% normalnih morfološki zdravih spermatozoida. Radi li se o nižem procentu, onda se govori o teratospermiji. Postoji izrazita morfološka heterogenost koja se zove anizozoospermija. Taj momenat dovodi do velikih dilema i problema u kliničkoj praksi i da bi se to izbeglo, prihvaćena je klasifikacija na normalne forme i abnormalne forme, koje su podeljene u 10 osnovnih kategorija onih najvažnijih i najkrupnijih kao što su: dupla glava, zašiljena velika ili mala glava, više repova. Prihvaćeno je da sperma infertilnih muškaraca sadrži veći procenat abnormalnih formi, a normalan spermogram zahteva i podrazumeva prisustvo bar 50% normalnih spermatozoida. Morfološki zreo spermatozoid mora da pokazuje normalnu građu, a to je glava, vrat, rep sa odgovarajućim morfološkim karakteristikama.

Spermocitogram podrazumeva analizu i upoređivanje citološke građe spermatozoida iz ispitivane sperme sa normalno morfološki definisanim spermatozoidom. Glavni elementi spermocitograma su normalne forme, anomalije glave, anomalije trupa, anomalije repa, mlade forme, dve i više anomalija spermatozoida, ćelije spermatične loze, drugi prisutni elementi (ćelije).

Hormonsko ispitivanje može biti statičko i dinamičko i obuhvata ispitivanje testosterona, gonadotropina, testova stimulacije.

Biopsije testisa se rade za potvrdu dijagnoze ili u prognostičke svrhe.

Radiološko ispitivanje se sastoji iz invazivnih metoda koje su, uprkos osporavanju, nužne u izabranim slučajevima radi utvrđivanja nivoa opturacije semevoda.

Hromozomsko ispitivanje – kariogram podrazumeva određivanje kariotipa i isključivanje ili potvrdu hromozomskih aberacija. Ovo ispitivanje rade samo strogo specijalizovane laboratorije.