Detekcija štetnih zračenja

Radiestezijska detekcija prostora je metoda prevencije i eliminisanja mogućih uzroka i izazivača poremećaja i bolesti obezbeđivanjem i stvaranjem zdrave životne sredine za  sve biološke sisteme. Naziv radiestezija potiče od latinske reči “radiare”, zračenje, i grčke reči “aisthanomai”, osećam, zapažam.

Danas je u  mnogim državama radiestezija priznata veština, a u nekima se zakonski predlaže radiestezijska detekcija terena pre izgradnje, te su i cene stanova zavisne od  radiestezijskog nalaza.

Oduvek se zna da je naša planeta jedno veliko magnetno polje i da uticaj pojedinih štetnih geopatogenih i elektromagnetskih zračenja svojim delovanjem može ostaviti negativne uticaje na ljudski organizam.

S obzirom na to da štetna geopatogena zračenja nisu vidljiva, većina ljudi ne pridaje puno pažnje verovanjima drevnih civilizacija i naučno potvrđenih elaborata (Hartmanov institut) sve dok se, nakon određenog vremena spavanja na krivom nezaštićenom mestu, ne počnu javljati zdravstvene tegobe neobjašnjivih uzroka.

Podzemne vode stvaraju elektromagnetska polja čije zračenje štetno deluje na čoveka.

Osim prirodnog zračenja zemljišta, podzemnih voda i kosmičkih zračenja danas sve više govorimo o zračenju koje prouzrokuju električni uređaji, a pogotovo su opasni uređaji koji funkcionišu tako što zrače npr. mobilni telefoni, razni bežični uređaji, satovi, antene itd.

Duža izloženost kompleksnom uticaju štetnih zračenja izuzetno remeti energetsku strukturu bioloških sistema i odražava se na pojavu različitih oboljenja kako psihomentalnih tako i fizičkih.

Radiestezija bi u slobodnom tumačenju mogla da se objasni kao osetljivost na zračenje, a podrazumeva sposobnost  registrovanja finih impulsa i frekvencija, a zatim i njihovo tumačenje određenom metodologijom.

Nastala je iz potrebe čoveka da poboljša kvalitet života i želje da dođe do informacija, kako o svom energetskom, odnosno zdravstvenom stanju, tako i o prostoru oko njega, i svim nivoima i aspektima života.

Najčešće se primenjuje u ispitivanju i uređenju prostora pri nalaženju pozitivnih mesta i zračenja, određivanju štetnih uticaja - geopatogenih, kosmičkih i tehničkih zračenja, ali i pri oplemenjivanju prostora - odabir boja, materijala, rasporeda stvari i prostorija.

Kvalitetno lociranje štetnih zračenja jedna je od najbitnijih preduslova za postavljanje kvalitetne dijagnoze. Detektuju se dve vrste zračenja - prirodna i tehnička.

Tehnička su razni aparati i uređaji u domaćinstvu kao i blizina trafo-stanica i dalekovoda, raznih drugih odašiljača i antena, sa čime su urbane sredine krcate. Cilj detekcije prostora jeste pronalaženje uzroka koji dovode do takvih poremećaja i pronalaženja načina uspostavljanja ravnoteže između čoveka i prostora. Detekcija se vrši na dva načina: subjektivnim i objektivnim merenjima, mada je idealno kombinovati obe metode.

Subjektivna detekcija je u stvari trenutna reakcija organizma na promenu polja, koja dovodi do promena u njegovom biopolju i promena na fizičkom nivou koja se očitava i  na fiziološkim koleratima i izaziva promene - puls, pritisak, otpor kože.     

Objektivna detekcija prostora podrazumeva upotrebu mernih instrumenata i indikatora u cilju merenja nejonizujućih štetnih zračenja. U poslednjih nekoliko godina na svetskom tržištu se pojavio veliki broj instrumenata koji  detektuju frekvenciju, intenzitet i smer dolazećeg zračenja.

Cilj detekcije prostora ne sme da bude samo eliminisanje štetnih uticaja. Veoma je važno da se očuva prirodna specifičnost prostora, da se ne deformišu ostala polja i zračenja i da se ne deformišu ili smanjuju pozitivni uticaji.

Preventiva je ovde veoma važna jer su upravo ta zračenja početak mnogih bolesti. Lečiti stomačne probleme, a ostaviti osobu da i dalje leži u krevetu koji je ugrožen nekim štetnim zračenjima je kontraproduktivno. A obezbediti osobi pozitivno mesto za san ili rad i te kako smanjuje mogućnost poremećaja zdravlja i deluje preventivno.