Dermoskopija

Mikroskopija površine kože je neinvazivna dijagnostička tehnika koja je pomoć u dijagnostici nekih oblika melanoma i evaluaciji pigmentnih i ne pigmentovanih kožnih lezija. Tehničko ime za mikroskopiju površine kože je dermoskopija, a podrazumeva tehniku kojom se vrši pregled površine kože posebnom mikroskopskom metodom.

Sa mikroskopijom površine kože se počelo 1664. godine od strane Kolhausa, a kasnije je poboljšana primenom imerzionog ulja 1878. godine od strane Abbea. Nemački dermatolog Johan Sapphier je prvi uneo svetlosni snop u instrument, a Goldman je bio prvi dermatolog koji je uveo termin dermatoskopija. Danas se operiše sa više sinonima za istu metodu tipa epiluminiscentna mikroskopija, kontaktna kožna mikroskopija, dermatoskopija, mikroskopija kože sa izvorom hladnog svetla, a od 2001. godine i Prvog Svetskog Kongresa Dermatoskopije, termin dermoskopija predstavlja oficijalan naziv metode.

Izvođenje tehnike  podrazumeva da je sprovodi posebno obučena osoba za tu metodu

Poznato je da je pouzdanost procene melanoma golim okom oko 65%, te da se dermoskopskim pregledom procenat te procene povećava čak do 95%. Metoda podrazumeva da se inkriminisana promena vizuelno poveća i osvetli. Na taj način se promene detaljnije posmatraju. Iz ovog proizilazi da se metoda koristi i kao pomoć u dijagnostici ne samo pigmentnih, tumorskih promena na koži i sluzokoži već i zapaljenskih kao što je primer šuge. 

Dermoskopija je dodatna metoda kliničkom pregledu i može da usmeri u pravcu potrebe za daljom dijagnostikom, ka uzimanju biopsije kože ili totalnom uklanjanju promene. To su situacije kada klinički pregled ne može da da odgovor da li je izgled viđene pigmentacije malignitet ili ne, te da li su viđene ivice promene možda šire u odnosu na okom viđenu sliku, a u nekim slučajevima i sa poljima bez pigmentacije. Kod nekih osoba kod kojih postoje displastični mladeži – potencijalni prekursori melanoma, dermatolog traži da se na osnovu višestrukih pregleda u funkciji vremena prate eventualne promene i odluči da li je potreban dodatni tretman – biopsija ili totalno uklanjanje. 

U mnogim kliničkim studijama se pokazalo da verzirani dermatolog pravilno koristi dermoskopiju onda kada je potrebna dijagnostika melanoma pre biopsije, detekcija ranog melanoma i kao pomoć u dijagnostici drugih pigmetnih lezija. Odluka o daljim merama je uvek individualna, bazirana na razmatranjima ostalih faktora koji su prisutni kao riziko faktori za nastanak melanoma i kliničke slike lezije. Ono što dermoskopija pokazuje je veličina promene, slika pigmentne mreže, vaskularna struktura pigmentne i drugih promena.

Njeni limiti su mogućnost vizuelizacije samo do nivoa papilarnog derma. Patološke strukture smeštene dublje, ispod nivoa papilarnog derma, nisu uočljive ovom metodom.  Jako pigmentovane promene su zbog gustine pigmenta nekada vrlo teške za dijagnostiku, a poseban problem predstavljaju hipopigmentovane i amelanotične promene.

Posebno pitanje se postavlja da li su bolji i precizniji kompjuterizovani sistemi za dermoskopiju u odnosu na klasične dermoskope

Iako digitalizovani sistemi omogućavaju brže preglede većeg broja mladeža, jednostavniju upotrebu i formiranje dobre baze podataka o pregledima, postizanje većeg uveličanja, slabija rezolucija slike u odnosu na klasični dermoskop, visoka cena opreme, problem sa vrlo pigmentovanim promenama i vizuelizacijom krvnih sudova usled pritiska i kontakta sa opremom, ostavlja individualno svakom kliničaru da se opredeli za željenu aparaturu, koja definitivno ne terba da utiče na krajni rezultat dermoskopije. U svakom slučaju dermoskopija je metoda koja treba da je prisutna u svakoj ordinaciji dermatologa, koja ne zamenjuje klinički pregled i koja je izvrsna u procesu praćenja evolucije određenih pigmentnih promena.

Svakodevno savetujem, zbog sve veće učestalosti pojave tumora kože, preventivne sistematske, dermatološke preglede kože i sluznica, posebno žena u trudnoći, kojom prilikom  se osim eventualnih tumorskih promena uočavaju i prekancerozne lezije, te degenerativna oštećenja kože koja mogu da se saniraju savremenim laserskim i medikamentoznim preparatima.  Posebno se ova vrsta pregleda savetuje deci, kod kojih mora jasno da se razgraniči da li je porast pigmetnih promena posledica normalnog rasta i razvoja ili je patologija.

Faktor sredine, visok nivo ultravioletnog zračenja, te velika kumulativna doza tog zračenja koja se primi tokom života značajni su faktori koji dovode do pojave različitih formi tumora kože. Studije su pokazale da je statistički najznačajniji period ranog detinjstva – do sedme godine života i opekotine od sunca u tom uzrastu, za nastanak melanom u kasnijoj fazi života. Hronično nekontrolisano izlaganje sunčevom zračenju i drugim uv izvorima tipa solarijma, značajno doprinosi povećanju broja obolelih od drugih malignih epitelnih tumora kože.

Uz jednostavno izvođenje pregleda, dobijene dermoskopske slike se čuvaju u formi digitalnog zapisa, te se analiziraju i izvodi se zaključak o daljim merama. Nekada se na osnovu viđene slike konsultuju i drugi dermatolozi, što se označava terminom teledermatologija,  a sve u cilju najbolje procene viđenog nalaza. Dermatoskopija nije 100% metoda i od nje to pravi kliničar i ne očekuje.