Da li oboljenja zuba i paradentopatija mogu izazvati bolesti drugih organa u organizmu?

U usnoj duplji mogu nastati ograničeni patološki procesi koji pod određenim okolnostima prouzrokuju oboljenja nekih udaljenih organa ili sistema. Oboljenja udaljenih organa i sistema prouzrokovana agensima iz takvih ograničenih periapikalnih i drugih procesa usne duplje nazivaju se konsekutivna oboljenja, a sam proces fokalna infekcija.

Ograničeni patološki procesi koji pod određenim okolnostima prouzrokuju konsekutivna oboljenja nazivaju se zajedničkim imenom žarišta ili fokusi. Takva žarišta se mogu obrazovati bilo gde u organizmu, ali se smatra da je usna duplja mesto njihovog najčešćeg javljanja. 

Kako nastaju?

Histo-anatomski uslovi koji postoje u usnoj duplji, uz stalno prisustvo veoma virulentnih mikroorganizama poreklom iz dentalnog plaka (dentalni plak = bezbojna naslaga koja se stalno taloži na zubima i drugim mestima u usnoj duplji) čine da se žarišta najčešće i obrazuju u usnoj duplji u odnosu na sve druge lokalizacije u čovečijem telu. Oralna žarišta su infektivne etilogije i prouzrokuju ih  mikroorganizmi dentalnog plaka. Takva žarišta se formiraju najčešće u alveolarnoj kosti u apikalnom predelu zuba i poznata su kao periapikalna žarišta. Na sličan način deluju i procesi u alveolarnoj kosti, na tonzilama i paranazalnim šupljinama.

Usled zubnog karijesa nastaje destrukcija na zubu i omogućen je prodor mikroorganizama do pulpe ("zubna srž", "zubni živac"). Odavde se infekcija preko kanala korena zuba prenosi u periapikalni predeo alveolarne kosti (predeo kost odmah iznad vrha korena zuba). Organizam sam pokušava da nastalo zarište ograniči i izoluje, pa stvara granulom.

Najčešća lokalizacija oralnih žarišta:

• periapikalna žarišta
• strana tela u oralnim tkivima
• zaostali korenovi ili delovi zuba u alveolarnoj kosti
• impaktirani zubi
• oboljenja parodoncijuma
• tonzilitisi
• sinuzitisi

Koji mikroorganizmi su glavni krivci za nastanak oralnih žarišta?

Mikroorganizmi periapikalnih žarišta potiču iz dentalnog plaka, tj iz usne duplje, tako da se u periapikalnim žarisštima (uz minimalna odstupanja) nalaze isti mikroorganizm kao i u dentalnom plaku i u kanalu korena obolelog zuba. 

Konsekutivna oboljenja

Aktivno delovanje žarišta obično nije trajan proces. Prodor mikroorganizama i fokalnih supstanci (alergena) obično ne teče trajno već se odigrava u vidu povremenih talasa. Smatra se da se javlja posle proboja ćelijske mehaničke pregrade granuloma i narušavanja imunološko-biološke odbrane organizma usled: traumatizma pri žvakanju, oslabljenog imuniteta, gasova u kanalu korena zuba,  poremećaja cirkulacije oko žarišta, opše alergizacije organizma.

Konsekutivna obolenja mogu biti:

• oboljenja kardiovaskularnog porekla (miokarditis, endokarditis, funkcionalni poremećaji kao ekstrasistole, srčane palpitacije, aritmije, paroksizmalne tahikardije...) 

• kožna (alopetia areata, acnae vulgaris, ekcem, oboljenja alergijske prirode...)

• oboljenja organa za disanje (rhinitis allergica, Oedema Quincque)

• očna (iritis, iridocyclitis, episcleritis)

• oboljenja lokomotornog aparata (mono ili polyarthritis rheumatica, rheumatoid arthritis,  spondylitis, razne vrste mijalgija...)

• oboljenja bubrega (nefritis, cistitis)

• oboljenja digestivnog trakta (colitis, apendicitis)

Kako se otkrivaju oralna žarišta?

Otkrivanje oralnih žarišta vrši stomatolog na osnovu:

• stomatološke anamneze – razgovor sa pacijentom (anamneza otkriva postojanje mogućih promena u stolici i apetitu, ekstrasistola i srčanih aritmija, nervoze, rasejanosti, nesanice, osećaj stalnog umora, večernje subfebrilne "blage" temperature...),

• pregleda laboratorijskih podataka (krvna slika otkriva moguće promene vrednosti leukocitarne formule, ubrzana sedimentacija), i testova.

• stomatološkog pregleda (inspekcija, palpacija, perkusija, ispitivanje vitaliteta zuba, pregled parodoncijuma)

• radiografije zuba i vilica.

Kako lečiti oralna žarišta?

Prilikom sanacije oralnih žarišta treba voditi računa o težini konsekutivnog obolenja.

Kad su u pitanju obolenja koja ugrožavaju i život bolesniku, onda valja zauzeti vrlo radikalan stav. Uz saglasnost  lekara koji leči konsekutivno obolenje i pod odgovarajućom zaštitom pristupa se vađenju zuba uz hiruršku obradu alveole.

Kada su žarišta neaktivna i ne postoje znaci nekog fokalnog delovanja i pojave konsekutivnih obolenja, postoji stalna opasnost od njihovog aktiviranja. Neophodno je saniranje svih oralnih žarišta. U velikom procentu oralna žarišta su periapikalni procesi, koji se odstranjuju na tri osnovna načina:

• vađenje zuba,

• resekcija vrha korena zuba (apikotomija) i

• lečenje sa punjenjem kanala korena zuba.

Lečenje konsekutivnih obolenja sprovodi ordinirajući lekar.

Kako sprečiti pojavu oralnih žarista ?

Primarnu ulogu u borbi protiv pojave oralnih žarišta i konsekutivnih obolenja ima prevencija razvitka karijesa zuba. Ona se vrši pravilnim održavanjem oralne higijene, lečenjem zuba i parodontopatije, odnosno očuvanjem zdravlja usta i zuba, i  redovnim kontrolnim pregledima kod stomatologa.