Ocenite članak:
  • 79
(3.54 / 79)

Bronhoskopija


Autor: dr Sonja  Ilić   

bronhoskopija

Bronhoskopija je direktno posmatranje dušnika i bronhija koj se vrši sa tankim i fleksibilnim instrumentom-bronhoskopom.

Bronhoskopija dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije, uraditi iglenu biopsiju kroz zid traheje (transtrahejski) ili bronha (transbronhno) okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sputum iz donjih disajnih puteva, isprati sekret iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža) u cilju daljih bakterioloških ili citoloških pregleda i sprovesti određene terapijske postupke.

Pri tome se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi. Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je da zahtevaju opštu anesteziju i da je kroz njih moguće sagledati samo lobusne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha.

Fiberbronhoskopi su sastavljeni od optičkih vlakana, savitljivi su i omogućuju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop. Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fiberbronhoskop u prvi plan.

Najčešći razlog za bronhoskopiju

Najčešći razlog za bronhoskopiju jesu dijagnostikovanje i potvrda tipa neoplazmi u disajnim putevima i plućnom parenhimu, preoperacijska procena, izolovanje mikroorganizama u slučaju nejasnih ili upornih infekcija, biopsija hilusnih žlezda i postavljanje dijagnoze intersticijskih bolesti. Hemoptizije neutvrđene etiologije predstavljaju strogu grupu indikacija za bronhološko ispitivanje. Dugotrajan, neobjašnjen kašalj i stridor su takođe razlog za bronhološko ispitivanje. Nalaz M. tuberculosis u sputumu osoba čije rendgenografije pluća ne objašnjavaju dobijeni nalaz, ili jasna rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde takođe zahtevaju bronhoskopiju. Slično je kada su u pitanju gljivične infekcije.

Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta u bronhoopstrukciji ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenom), laserska i krioterapija I endolumensko zračenje.

Bronhološka, posebno fiberbronhoskopska ispitivanja su u osnovi bezbedna i retke su neželjene posledice. Najozbiljnije komplikcije su krvarenje u toku biopsija, zastoj srca, druge disritmije srca, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije. Letalni ishodi su retki.

Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemorgijsku dijatezu. U ovakvih bolesnika, ako je  neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i sl. Da bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. U krvi je potrebno odrediti vreme krvarenja, trombocite, eritrocite, hemoglobin, holinesterazu i elektrolite. Bolesnik se upozori da na dan pregleda ne doručkuje, ne unosi tečnost ili lekove i ne konzumira cigarete.
 


 Komentari: 3 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru