Poštovani,
Imam veliki problem! Sa devojkom sam 7 godina i ona nikako ne želi da vodimo ljubav! Oboje imamo po 25 godina! Ja to više ne mogu da podnesem i u zadnjih mesec, dva sam u očajnom stanju zbog toga, a i veza je postala užas zbog toga! Pošto je nevina, prve dve godine je nisam ni terao, a na dalje je počela da mi obećava da ćemo to uraditi i da ona to želi! I tako su prolazili meseci i godine, u raznim izgovorima svih vrsta! Pošto je puno volim, verovao sam joj i nisam hteo da je silim! Kada god bi započeo razgovor o tome, ona bi ga izbegavala ili nalazila raznovrsne izgovore! Zadnjih par meseci, kada sam joj rekao da više ne mogu da trpim da me laže, ona mi je priznala da me je svesno lagala sve ove godine i da to nikada nije želela i da joj to uopšte ne treba! Sada mi otvoreno kaže da ili trpim ili tražim drugu, tj da je ostavim! Da bi bolje sagledali situaciju, ona završava medicinu, živimo u velikom gradu, dobrog smo materijalnog stanja i stalno je pričala da želi da se uda za mene!
Molim Vas za savet šta da radim i u čemu je problem!

Poštovani, više puta sam odgovarajući na pitanja potezao za statistikom, svetskom i onoj iz mog istraživanja sa osobama vašeg i mlađih uzrasta kako bih zainteresovanima dao informaciju sa kojom mogu da uporede svoje seksualno ponašanje i seksualno ponašanje svojih vršnjaka. Sedam godina bez konzumiranja veze kod dve mlade odrasle osobe nije nemoguće, ali je zaista prava retkost i u našem (pseudo)tradicionalnom i (pseudo)patrijarhalnom društvu. Veoma je važno pre nego što donesete konačnu odluku kako će vaša veza funkcionisati u budućnosti, da čujete uverenja i stavove kojima se vaša devojka vodi pri odluci da seksualno ne konzumirate vezu. Nedostatak seksualne želje (uopšte) i nedostatak seksualnog nagona nisu promenljiva kategorija u odnosu na činjenicu da li je osoba u braku ili ne, odnosno, bilo bi čudno da se osoba ne "loži" kada je van braka a da sa danom venčanja postane seksualno raspomaljena. Ako je nedostatak seksualne želje u pitanju, onda će se ponašanje nastaviti u braku. Ako su u pitanju naučeni tradicionalni konzrvativni ili religijski stavovi ili strahovi (naučeni putem informacija ili nekim traumatskim iskustvom) koji uslovljavaju seks brakom, onda svakako zaslužuju razjašnjenje, razgovor, možda i savetodavni ili terapijski rad uz pristanak oba partnera a u interesu opstanka emocionalne veze. Podaci koje ste naveli da bi bolje sagledali situaciju obično drugima primarni u seksualnom životu, ali ih vi uzmite u obzir ako su vama podjednako važni, pogotovo pitanje udaje i šta bi se time promenilo i zbog čega. Srdačno

Dragi doktore,
imam jedno intimno pitanje za Vas! Naime...u vezi sam sa devojkom već 3 godine i još uvek nismo vodili ljubav. Razlog je u tome što nju veoma jako boli i refleksno se izmacinje, a ujedno joj je mnogo krivo zato što ne uspevamo. Problem nam je veoma veliki, jer posle svakog pokušaja ona plače i samo krivi sebe, a ja stvarno ne znam šta više da radim. Ne postoji način da je toliko opustim da se ne boji. Da li mi ikako možete reći šta bi bilo poželjno da uradim da se ona opusti i da konačno uživamo na pravi način...jer pošto ovaj nije uspevao, nalazi li smo nove načine za seksualno zadovoljavanje!
Molim Vas ako možete da mi pomognete!
Hvala unapred!

Dragoi M, u vašem pismu ima nedovljno podataka za kompletan odgovor, ali evo nekoliko predloga na osnovu onog sa čime raspolažem. Jak bol na samom ulazu u vaginu i jako bol nakon penetracije imaju različitu genezu. Kod prvog razlozi mogu biti od nedovoljne lubrikacije, preko infektivne do psihogene prirode (što je manje verovatno jer imate alternativne odnose). U drugom slučaju, naješće je povezan sa otporom himena koji može biti čvršći nego što je uobičajeno, a njegovo rastezanje može izazvati refleksno izmicanje zbog bola, bez njegovog pucanja. U oba slučaja, predlažem da potražite konsultaciju ginekologa da bi se pre svakog daljeg razmatranja psihološkog uticaja isključile neke telesne smetnje koje nisu retka pojava, a u tome relaksacija i ubeđivanje neće biti od koristi jer je strah realan- Četitam vam na ogromnom strpljenju i testiranju ljubavi, a to što ste ponašli alternativne načine zadovoljenja, samo će još više obogatiti vaš seksualni život u budućnosti. Srdačno

Imam 28 god., spletom slučajnih okolnosti tokom leta upoznao sam jednu doktorku iz Doma zdravlja Voždovac. Vremenom, prema njoj su se javila odredjenja osećanja, i nakon dva meseca postao sam 'ludački' zaljubljen u nju. To sam joj više puta demonstrirao na različite načine. Prema njoj, kao i prema ranijim devojkama imam samo najiskrenije, časne, ozbiljne namere. Početkom oktobra pozvao sam je na večeru, to je bila dogovorena stvar, medjutim ona je odustala kada sam joj rekao koje sam godište, naime ona ima 45 god. Ona se ne javlja, uporno joj šaljem poruke, kako bi stvorila pravu sliku o meni. Ako postoji sudbina, ako postoje iskrene namere, ako su moja osećanja postojana kao što jesu, ako ne postoje realne prepreke za naš odnos, šta je problem i šta da radim???
Molim Vas za mišljenje, ali mišljenje lišeno predrasuda.

Izgleda da ni moje ni Vaše moguće predrasude nisu prepreka, već "predrasude" gospođe u koju ste "ludački" zaljubljeni, pa je pre svega logično da prvo saznate njeno razmišljanje i razloge zbog kojih izbegava susret sa Vama. Naravno, ukoliko je to uopšte moguće. "Ludačka" zaljubljenost obično ometa ozbiljnost i časnost, pa predlažem da malo "oladite" sa porukama o sobi i svojoj ljubavi prema njoj, već da nađete način da saznate šta ona misli i oseća o Vašim namerama i kako sebe vidi u svemu tome. Bez toga, velike su šanse da se još dugo pitate šta je problem i da Vi počnete da zaključujete na osnovu predrasuda.

Poštovani,
Potrebna mi je Vaša pomoć jer u porodici imam strica koji ima 48 godina i dugogodišnji je kockar, prvo se kocka igrajući karte, a poslednjih godine je u pitanju kladionica, zbog svog poroka je postao odvojen od porodice i stvara velike finasiske problem, gubi posao zbog toga što je od zavisnosti od kocke izgubio osećaj odgovornosti. Želela bi da mu pomognem, pa je moje pitanje kako takvoj osobi na najbolji način predložiti da se leči da bi ona na to pristala, kako opšte saopštiti predlog da se poseti lekar. i koje ustanove lekarske leče od zavisnosti od kocke i kako doći do njih.
Hvala unapred!! Zabrinuta sestrčina!!!

Moje skromno iskustvo sa zavisnicima ukazuje da treba stvoriti porodični savez u stavu da je lečenje potrebno, otvoreno kazati taj stav (to treba da učini partner ili osoba od poverenja, a ne deca), ponuditi pomoć, ukazati na konsekvence, a zatim i uceniti. Retki su (ali časni) izuzeci da osobe samovoljno dolaze na lečenje od zavisnost, jer je strast jača od volje. Ucena je gruba reč, ali je efikasno sredstvo, koje postaje bezvredna reč ukoliko se konsekvence zaista ne sprovedu. Odvikavanje od kockanja nije oblast koja je kod nas zaživela u pšrofesionalnim krugovima, ali principi lečenja su isti kao i kod drugih bolesti zavisnosti i za to je potreban specijalizovani stručnjak sa takvog odseka. Učešće porodice je neophodno, jer promena ponašanja jednog člana će biti kratkotrajna ukoliko se ne menja ponašanje okoline u kojoj se bolest razvijala.
Srdačno

Moja žena, posle skoro 3 godine braka, kao da je "poludela". Mislim da sam joj bio prilično dobar u braku. Pokrenuo sam pitanje radjanje dece, posle toga kao da je počelo vrlo loše da se ponaša. Dere se, priča "gluposti", viče na mene. Fin sam prema njoj, volim je, ali pod uticajem vrlo lošeg obraćanja prema meni počeo sam i ja "pucam " i da nedolično reagujem (nisam je udario). Njeno ponašanje nekad izgleda ovako: satima traje njena tirada, po meni, bezrazložnih prigovora, vrlo ružnih psovki ruganja, vredjanja. Ceo brak je po njenom udovoljavam joj na mnogim stvarima i kada nije po mojoj volji. Kada želim da bude po mome, nastaje histerija, ucenjivanje... Nije mi jasno gde je žena koja me je volela, šta se to dogadja. Obraćam se nama bliskim ljudima, ali nemam podršku.
Imate li neki koristan savet?
Hvala!

Pre nego što zajednički odnos natovarite naslagama "bezrazložnih" ali predatorskih svađa, predlažem da se što pre vratite na temu od koje je sve počelo i da razmislite na koji ste način mogli da utičete na tako žestok preokret u ponašanju. Rađanje dece je osetljiva tema ukoliko postoji problem sa mogućnošću rađanja, sa ostvarivanjem ličnih planova, čak i postojanjem straha od rađanja, pri čemu se umsto razumevanja i podrške naiđe na osudu i okrivljivanje od strane partnera. Ne znam da li je to sa vama slučaj jer to niste napisali, ali kao korisno i logično mi se čini da se vratite na početak sukoba, koji se kasnije odvojio od svog izvora i funkcioniše sam za sebe. Izbor mesta, načina i okolnosti u kojima ćete ponovo razgovarati treba biti drugačiji od uobičajene, "za svađu spremne atmosfere".
Srdačno