Postovani, zivim u porodici sa suprugom, bebicom od 2 meseca, suprugovim roditeljima, i njegovim mladjim bratom. Nazalost, otac moga supruga je alkoholicar, kako mi verujemo. . . Kako ja znam, to traje vec 6-7 godina, i problem se vremenom povecava. Stanje u kuci je takvo da smo mu svi "okrenuli ledja", a i on nama, nikoga ne slusa, drzak je, vice, ometa svakodnevni normalan zivot a i povrh svega higijena mu nije na zavidnom nivou, sto me najvise brine zbog bebe. . . Smatram da nije resenje "okrenuti mu ledja", ali ne znamo sta drugo. . . Ako imate neki savet, molim vas odgovorite. . . Hvala!

Poštovana,
Za svaku pohvalu je vaš stav da se sa problemom treba suočiti i rešavati ga, najlakše je "okrenuti mu leđa". Da bi potvrdili vaše sumnje, možete sa suprugom, naravno i ostalim članovima porodice spremnim na saradnju, posetiti neku od ustanova koje se bave mentalnim zdravljem, ili savetovalište za lečenje bolesti zavisnosti. Lečenje alkoholizma je dug proces i podrška porodice je od velikog značaja za uspešnost kako lečenja tako i samog izlečenja.
Pozdrav

Molim za savet. Oženjen sam sa ženom kojom volim i imamo troje dece. Bilo je koškanja i ranije ali se sve jako pogoršalo od prošle godine. Počela je ekonomska kriza i ja sam ostao bez posla. Ekonomski se to nije jako osetilo pošto su prethodne godine bile veoma uspešne. Moj posao zahteva rad na računaru i česta putovanja van zemlje. Sličan je mornarskom poslu, samo su smene kraće. Znači, večinu vremena provodim tražeći nove poslove. Trenutno imam ponovo izvore prihoda, ali to nije sigurno na duže staze. Moja žena ne može da prihvati realnost i besni nezadovoljna svaki dan. Apsolutno ne pazi šta govori i vređa i mrtve i žive. Ne da mi da tražim posao. Razbija mi kompjuter i udara drvenom klompom po operisanoj nozi. Ne želi da razgovara uopšte i samo priča kako nam je bilo najlepše kada smo svi živeli u jednoj sobici i delili toalet sa bolesnom majkom. Deca naravno pate. Non stop se svađaju i tuku, a ocene padaju. Ne znam šta da radim. Jedino ovim poslom mogu da obezbedim dovoljo finansija za porodicu. Ali ovako više ne ide. Strah me je i da se razvedem i da prepustim decu ženi jer ona nije sposobna ni sebe da kontroliše i prehrani. Pomozite.

Poštovani,
Ekonomska, ili bilo koja vrsta krize kroz koju prolazimo, iznese na površinu sve one sitnice koje su se godinama taložile i bile nerazrešene. I sami kažete da je bilo i ranijih koškanja ali da je sad došlo do kulminacije koja je vidljiva u svim segmentima vaše porodice patite vi, pati žena, deca pokazuju nezadovoljstvo na sebi svojstven način. Pokušajte da sa suprugom porazgovarate i da otkrijete zašto vam je bilo najlepše kad ste živeli u jednoj sobici. Možda ste bili bliskiji, intimniji pokušajte da ponovo činite stvari koje su vas nekad spajale i činile srećnim (druženje sa prijateljima, šetnje. . . . I slične zajedničke aktivnosti) . U svakom slučaju možete se obratiti bračnom i porodičnom savetovalištu u vašem gradu, u koje biste mogli da odete vi i žene zajedno.
Pozdrav

Poštovani, moja žena u poslednje dve godine nije uopšte zainteresovana za seks, stalno nalazi neke izgovore, da je umorna da je boli glava, i sl. Ja sam na granici da nađem drugu ženu, jer sumljam da ona ima nekog drugog, iozbiljno razmišljam da se razvedem, savetuj te me

Poštovani,
Seksualno ponašanje je pod snažnim uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Seksualni nagon je osetljiviji od nagona za egzistencijom, pa kod slabljenja seksualne želje prvo treba razmotriti kakva je trenutna životna situacija osobe koja ima gubitak seksualne želje. Loš život (loš partnerski odnos i komunikacija, loš socijaln i ekonomski status itd,) , utiže na raspoloženje, a loše raspoloženje na gubitak seksualne želje. Pre nego li pređete preko granice, najpre porazgovarajte sa svojom ženom, pokušajte da je razumete i pomognete oko svakodnevnih obaveza. Verovatno će manje biti umorna, manje će je boleti glava i biće raspoloženija za druženje sa vama.
Pozdrav

Uh, necu biti duga, ali da bih vam bar otprilike objasnila o cemu se radi, morace biti mozda malo duze: -) ja i muz smo u braku, evo jos malo 6 god. Nikad nikoga nisam volela kao njega, i on kaze da je kod njega ista stvar. Medjutim, dva smo razlicita sveta, on je miran, stalozen, tih, odmeren, inace je imao 18 godina kada mu je umrla majka, jako je osetljiv, a ja sam vesela, nasmejana, bezbrizna, ljudi me vole, ma bas vesela za oboje. Imamo dva preslatka klinca od 3 i dve godine, i kad se pogleda sa strane idealnooooo. E sad problem je u tome sto ja i on kad se svadjamo, ja sam uvek ta koja u afektu kaze i sto ne misli, jednom sam mu cak i rekla da deca nisu njegova, sta znam, bila sam besna, hteo je da se spakujem i odem bez njih, a i rekla sam mu takodje u afektu, dok sam bila trudna, posto je rekao, ti mislis sto si trudna da mozes samnom kako hoces, da nije problem i da abortiram ako on hoce. E sad! Od tada ja sam za njega neko ko je hteo da ubije dete, i zamisli da li postoji nesto gore od toga da muskarcu kazes da deca nisu njegova. A njegove uvrede, koje ne bih ni da pominjem su ok, njegovi afekti se ne priznaju, i poslednje sto mi je rekao jeste, da kad budem otisla kod psihijatra i rekla mu sta sam rekla u afektu i ako mi psihijatar kaze da sam normalna, da ce i on tako misliti.: -) ko zna da li ste me razumeli, ja sam pokusala, poenta je znaci da on sve shvata pogresno, stalno moram dapazim stagovorim, kao dajeodstakla, osetljiv je, umislja reci koje nisam rekla, skonta u svojojglavi nesto i to je to, a ja blentava, trtljam, pricam sto treba i ne treba, drugaciji smo, i meni to nije smetalo do sada, eto unapred hvalaaaaa nadam se da ste razumeli pitanje: -) i da li postoji neko bracno savetovaliste, psiholog, ja bih ga rado posetila da njemu ispunim zelju, posto smatram da sam normalna?

Poštovana,
Sve je idealno, a vi se ipak svađate. Potpuno sam razumela, mada ste i vi sami sve lepo objasnili, dva različita sveta po temperamentu, po senzibilnosti ali i po afektivnim reakcijama. Ako malo pažljivije pročitate svoje pismo, i odgovor se nazire " ja sam uvek ta koja u afektu kaze i sto ne misli, " a sami znate da su reči odraz naših misli. Verovatno vaše reči, kad nisu izgovorene u afektu, ne prate vaše emocionalne reakcije te ih vaš suprug tumači na drugačiji način. Reklo bi se da je vaš zajednički problem, problem u međusobnoj komunikaciji. Svakako da je za svaku pohvalu vaša obostrana želja da posetite bračno savetovalište, što bi vam svakako pomoglo da poboljšate komunikaciju, jer je očigledno da ima puno osnova za kvalitetan brak. Porodično savetovalište možete potražiti u najbližem centru za socijalni rad ili pak u nekoj od institucija koje se bave mentalnim zdravljem.
Pozdrav

Postovani, moj suprug i ja smo u braku 6 godina, pre toga smo bili u vezi 4 godine, dakle evo decenija je kako smo posveceni jedno drugom i kako sam pomislila vec da je nas zivot bajkovit; imamo dve prelepe kcerkice; nasa porodicna kuca je uvek puna smeha radosti i zajednicke brige o svemu… u nas zivot je usetala njegova devojka iz mladosti. Ona zivi na drugom kontinentu i nije fizicka opasnost trenutno sem sto kad tad moze doci u posetu u bg. Pocela je da mu salje mail-ove pune emocija, kako je pogresila sto ga nije zadrzala… to je shvatila sad kad je raskinula svoju 9-togodisnju vezu. Prvi put sam se osecala jako lose kad sam otkrila sve mail-ove koje su oni razmenili… onda je on rekao da nece vise da kontaktira s njom ali sam nakon sedam dana otkrila novu e-mail adresu s koje joj pise. Nakon sto sam mu zapretila razvodom, plakao je i rekao da je zavrsio s njom i predamnom bacio vizit kartu sa njenim telefonom. . . Nastavili smo dalje isto kao pre, srecni, zadovoljni, …. I sto je najzalosnije svi nam zavide na nasoj ljubavi…. . Sad za uskrs sam pronasla njenu cestitku na njegovom telefonu i njegov odgovor, pomalo decacki provokativan. To nije bio obican otpozdrav nego zadirkivanje; nesto sto ne lici na poruke dve osobe koje su raskrstile …. U jednom od njenih mailova ona je rekla da je svesna da on voli svoju zenu, ali ona zeli da nastavi s nim prepisku posto je svesna da izmedju njih postoji nesto i da je “on bio njen match”… ja sam suprugu objasnila da mi jako smeta da on bude u bilo kak+voj prepisci s njom, posebno sada kad sam shvatila da je to emocionalan odnos. Pocela sam da proveravam sve njegove mail adrese, telefone, …. S druge strane on kaze da je raskrstio s njom i da su ostali u prijateljskim odnosima. - sto ja neverujem. Cak mislim da nikakvo prijateljstvo nije moguce niti je potrebno. Ma koliko da iniciram razgovor, on se svaki put drzi svoje price da samo mene zeli i zdravu porodicu kakvu imamo i kaze da ja preterujem i vec ga opterecujem; a ja svakih 7 dana otkrivam neke detalje prepiske izmedju njega i njegove bivse. Cemu ovo vodi? Da li ja preterujem sa “spijuniranjem”? Da li je ovo pocetak kraja necega sto ja ne zelim ili postoji nacin da spasemo nas brak. Treba mi makar neka smernica kako da nastavim dalje. Unapred se zahvaljujem.

Poštovana,
Neki ljudi su skloni da kažu da je špijuniranje supružnika kao odlazak kod lekara: uvek se nešto otkrije. Da li je to realno ili ne to je druga priča zbog koje se obično uključuje psihijatar ili psihoterapeut. Ono što vam ja mogu reći je da su krize, bračne ili druge uvek tačke u kojima ljudi dobiju volju da nešto promene. Oni koji to znaju ponekad i namerno provociraju krize. Ako male ne učine soje, onda to učine veće. Kada se krize često ponavljaju a nikuda ne vode onda to i nisu ozbiljne krize već igra supružnika, ples koji im dođe kao "začin" u vezi.
Pozdrav