stetoskop.info Bolesti

Ocenite članak:
27	(2.96 / 27)

Borrelia burgdorferi

borrelia-burgdorferi

Borrelia burgdorferi je gram negativni štapić, spiralno uvijen, pokretan, pripada rodu Borrelia, a porodici Spirohetacea. Ćelijski zid borelije sadrži toksični lipopolisaharid koji ima inflamacijska svojstva.

Put prenošenja

Rezervoari borelija su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose borelije na čoveka, ali i na domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi profesionalno ili rekreativno.

Patološki (medicinski) značaj

Kao posledica ujeda krpelja može se javiti Lajmska bolest. Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka koje prvenstveno zahvata kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.

Manifestuje se pojavom lokalnog otoka i crvenila na mestu i okolini uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda.

Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum bolesti sa neurološkim simptomima, sa pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima. Kožne promene se manifestuju razvojem eritema na novim mestima koji se šire anularno na ostale delove tela zbog čega se naziva Erythema chronicum migrans. Neurološki simptomi mogu da se jave u vidu meningitisa, encefalitisa, radikuloneuritisa, neuritisa. Pareza facijalisa je naročito česta manifestacija neuroborelioze, ali mogu biti oštećeni i drugi kranijalni nervi. Od reumatoloških simptoma najčešće su izraženi artritisi i to kolenih zglobova koji mogu da recidiviraju. Kardiološki simptomi se viđaju u vidu AV bloka, miokraditisa, perikarditisa i pankarditisa. U ovom stadijumu je bolesnik uznemiren, dekoncentrisan.

Treći stadijum nastaje nakon više meseci ili godina kada bolest uđe u hroničnu fazu. Kasna diseminacija je praćena encefalopatijom – Lajm encefalopatija kod koje se ispoljavaju simptomi progresivnog encefalitisa sa konstantnom glavoboljom, umorom i mnogobrojnim neurološkim ispadima u vidu ataksije, spastičnih pareza ili psihičkim poremećajima u vidu depresije, zaboravnosti do demencije. Takođe se u ovom stadijumu registruju se promene na zglobovima kao i promene na koži.

Mikrobiološka dijagnostika

Za izolaciju se uzimaju bioptati, punktati limfnih žlezdi, krv, sinovijalna tečnost, likvor. Potvrdjuje se ELISA testom i testom indirektne imunofluorescencije kojima se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinoviji (nakon prve nedelje, a maksimum dostižu izmedju 5. i 6. nedelje nakon pojave kl.znakova). Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo održavaju. Za dokazivanje infekcije može da se primeni i PCR .

Lečenje

Terapija Lajmske bolesti zavisi od kliničkog stadijuma. U prvoj fazi bolesti preporučuje se: Penicilin 800.000 IJ, Tetraciklini 2,0g za 24h kao i Eritromycin u istoj dozi u trajanju od dve nedelje, ili do povlačenja simptoma. U drugoj fazi bolesti: dvonedeljna terapija kristalnim Penicilinom u visokim dozama ili Ceftriaxona 2,0g a zatim nastavak lečenja Hloramfenikolom 2,0g u toku 24h ili u istoj dozi Tetraciklini do povlačenja simptoma. U trećoj fazi lek izbora je Ceftriakson 2,0g, Longaceph zbog dobre difuzije u trajanju do šest nedelja. Kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se kortikosteroidi.