Moj email je*:
Moj pol je*:
Izaberite oblast*:
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Moje ime je (opciono):
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Bolesti srca  (2486)

Lekari saradnici

    dr sci med Ivan Stojanovic
    MD MPH Ljubomir Ilic
    ass dr sc med Marija Zdravković
    dr Milan Mijailović
    dr Slađana Pavlović Nastić
    Docent dr  Sulejman Čolak
    doc dr Zoran Perišić
Pitanje iz oblasti Bolesti srca | Odgovoreno: 12.02.2016
Odgovorio: dr Milan Mijailović

Pitanje broj #144278

Da li hiatus hernija moze dovesti do tahikardije? Inace vec od 2014god. Se lecim od supraventikularne paroksimalne tahikardije, bila sam i hospitalizovana, na terapiji sam verapamil od 40mg 3x1. Nemam ceste tahikardije, ali pre par dana sam se javila hitnoj medicinskoj pomoci zbog tahikardije od 150 otkucaja koja je uspesno smirena verapamilom venski. Doktor nakon sto je pogledao sve nalaze od ranije, a radela sam sve ekg, holter sam nosila vise puta, kao i ehokardiografija sa frakcijom 70, gde je doktor rekao da su rezulatati odlicni. . . Uz njegovu preporuku sam uradela i eho abdomena gde je takodje sve o. K. Jedino zeludac kada sam snimala nadjen mi je gastritis. . . Sada sumnja na hiatus herniu iz razloga sto je do tahikardije doslo kada sam se sagla da dohvatim predmet sa poda. . . Unapred hvala. . Recite mi dali kila na zeludcu moze da dovede to takve tahikardije. . . Jer je klinicka slika u redu. . Znaci nemam bolove nesvestice. . . Sve je u redu. . . Cekam odgovor hvala. . .

Poštovana,
Hiatus hernija je najčešći uzrok tahikardija i poremećaja ritma, ako se isključi samo srce. Tipično se javlja u sagnutom položaju, nakon obroka, u ležećem položaju. Zato izbegavajte obilne obroke, ležanje posle obroka i aktivnosti nakon jela. Male doze propranolola mogu da pomognu.
dr milan mijailović, kardiolog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti srca | Odgovoreno: 12.02.2016
Odgovorio: dr Milan Mijailović

Pitanje broj #144311

Postovanje moj otac je imao operaciju pre deset dana, ugradnja vestacke valvule i bypas. Posle dva dana dobio je prvu tamponadu srca a do danas ih je vec bilo 4. Doktori kazu da, sto se hirurške strane tice sve u redu i da to nije uzrok izlivanja. Pokusavaju da otkriju razlog. Mene interesuje da li to moze imati veze sa skoro otkrivenim hcv ili makrocitnom anemijom koju vec dugo ima. Ili pak antikoagulantima koje mora da prima? Hvala unapred.

Poštovana,
Da bi se dao tačan odgovor na pitanje, kao i preduzela odgovarajuća terapija, potrebno je da se zna šta je uzrok tamponade, da li je krv ili serozna tečnost. Mogući uzrok je i antikoagulantna terapija ili krvarenje na mestu reza. U svakom slučaju kolege će preduzeti sve da otkriju uzrok pa i adekvatnu terapiju.
dr milan mijailović, kardiolog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti srca | Odgovoreno: 12.02.2016
Odgovorio: dr Milan Mijailović

Pitanje broj #144332

Poštovani, da li ima ograničenja što se seksualne aktivnosti tiče, imam 19 godina i pmz?

Poštovana,
Nema ograničenja, ali bez egzibicija i "divljanja", normalna seksualna aktivnost neća da utiče na srca. Obzirom na prolaps povremeno može da dođe do ubrzanog pulsa ili palpitacija, ali to nema veliki klinički značaj.
dr milan mijailović, kardiolog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti srca | Odgovoreno: 12.02.2016
Odgovorio: dr Milan Mijailović

Pitanje broj #144335

Poštovani, imam 23 godine. Zbog čestih palpitacija (znale su trajati po cijeli dan bez prestanka) otišla sam na utz srca. Kardiolog je rekao da nije pronašao uzrok i rekao da je nalaz uredan. Nije me uputio na dodatne pretrage već me moj doktor opće medicine poslao i na holter ekg koji je bio isto uredan. Te pretrage sam radila prije 4 godine, a preskakanja više nemam tako često. Jave se ponekad, bez obzira na okolnosti (u mirovanju i u aktivnosti) ali traju svega par sekundi. Ne prati ih ubrzan rad srca već normalan (60-75) . Ono što sam primjetila u nalazu jeste ''color dopplerom blaga aortna regurgitacija, trag mitralne, trikuspidne i pulmonalne regurgitacije bez indirektnih pokazatelja plućne hipertenzije, ostali valvularni protoci b. O. O. '' s obzirom da na nalazu ne piše da li je potrebna kontrola za ovo, obraćam se vama s pitanjem ako je potrebno kontrolirati i ima li mogućnosti da dođe do pogoršanja jer znam da je teži oblik opasan i to me zabrinjava? Od djetinjstva imam i šum na srcu ''2/6 u 3 icp lijevo bez propagacije''. Nedavno sam bila i na sistematskom pregledu a doktor mi nije spomenuo šum, pitam se bi li i šum bio jači da se stanje pogoršalo? Hvala, lp

Poštovana,
Za sada samo praćenje vašeg srca, jednom godišnje uz i na 6 meseci holter ekg-a. Izbegavajte velike fizičke napore, samo umerena rekreacija. Nalazi na valvulama, za sada, nemaju veći klinički značaj. Šum se nekada pojača kada nastupi pogoršanje stanja, tj, kada se regurgitacija pojača, ali može i da oslabi. Više zavise od vrednosti krvnog pritiska. Redovno lečenje respiratornih infekcija, pravilna ishrana i izbegavanje stresnih situacija.
dr milan mijailović, kardiolog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti srca | Odgovoreno: 12.02.2016
Odgovorio: dr Milan Mijailović

Pitanje broj #144347

Postovani, zadnji nekoliko godina osjecam cesto preskakanja. Imala sam hipertireozu koja je ljecena favistanom, a vec 2 godine nalazi hormona su u granicama, medjutim zbog cestih preskakanja sam posjetila kardiologa, koji mi je predlozio ultrazvuk srca i holter. Na ultrazvuku je prikazan hipertroficni septum u proksimalnom segmentu i blagom regurgitacijom mitralnih zalistaka do 1+, inace sve drugo je uredu. Molim vas da mi pojasnite sta to znaci i jeli opasno s postovanjem

Poštovana,
Niste napisali da li je kardiolog propisao terapiju. Inače blaga hipertrofija septuma nije značajan patološki nalaz, ali u njemu može da se krije uzrok aritmija. Terapija beta blokatorima je za vas idealna terapija, vodeći računa o vrednosti krvnog pritiska i pulsa. Naravno o periodična kontrola funkcija i morfologije šritaste žlezde.
dr milan mijailović, kardiolog.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 498 |  Sledeća»