Ocenite članak:
  • 119
 (3.02 / 119)

Bolesti dojke


Autor: Dr Dragana Buđevac   

bolesti-dojke

Dojka je parna mlečna žlezda kože. Po mlečnoj žlezdi, sisi, ceo zoološki razred dobio je naziv sisari. Dojka je sinonim za ženstvenost i materinstvo ali je i često mesto brojnih patoloških procesa. Kod mladih žena najčešće su benigne bolesti dojke, benigne displazije i benigni tumori dojke, nekroza masnog tkiva, fokalni zapaljenski proces.

Fibrocistična displazija dojke spada u najčešće benigne promene dojke kod žena i zbog svoje učestalosti naziva se sindromom, a ne više oboljenjem. Javlja se kod žena u četrdesetim godinama i perimenopauzalnom periodu, mada se može javiti i u bilo kom periodu života žene. Ciste su jako retke kod žena u menopauzi i treba ih smatrati suspektnim.

Da li je svaki tumor opasan po ženu?

Diferencijalna dijagnoza između benignog i malignog tumora kod mlade žene može predstavljati ozbiljan problem. Rak dojke kod žena mlađih od 40 godina javlja se u oko 6% slučajeva, kod žena mlađih od 35 godina, bez pozitivne porodične anamneze, u manje od 3% slučajeva, dok je kod žena mlađih od 30 godina učestalost manja od 1%.


 

Da bi ste videli film, morate instalirati najnoviju verziju Flash Player-a. Ako to želite, kliknite ovde da bi započeli instalaciju. Nakon instalacije, verovatno ćete morati da restartujete web browser. Noviju verziju Flash PLayer-a možete instalirati i ako odgovorite Yes na "Adobe Flash Player Update" opciju koja se može pojaviti iznad.

Noćna mora žena

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena. Brojni su faktori rizika za rak dojke i međusobno se isprepletani, te se ne može govoriti o specifičnoj, pojedinačnoj ulozi svakog od njih. U osnovne faktore rizika ubraja se porodična anamneza (genetski faktor), rana prva menstruacija, kasna prva trudnoća, kasna menopauza, nerađanje ili malobrojno rađanje. Kao faktori okoline često se navodi stres i način ishrane.

Možemo li sprečiti tumor dojke?

Primarna prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika. Kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom treba uraditi gensko testiranje. U slučaju pozitivnog gena za rak dojke savetuju se česte kliničke kontrole, ultrazvučni pregled dojki i mamografija, ne pre 45 godina starosti. Samopregled dojki je vrlo važan za otkrivanje raka u ranijem stadijumu. Preporučuje se svakom uzrastu, jednom mesečno.

Razlog da se žena javi lekaru može biti neka razvojna anomalija, povreda, bol u dojci, zapaljenje, vlaženje iz bradavice, prisustvo čvorića u dojci, promene na koži dojke, uvećanje limfnih čvorova u pazušnoj jami.

Hirurgija bolesti dojke

Hirurg ima osnovnu ulogu u dijagnostici i operativnom lečenju promena u dojci. Kod benignih promena najčešće se izvodi tumerektomija ili ekstirpacija izmenjenog tkiva dojke, čime je završeno lečenje. Dalji tok podrazumeva redovne kontrole hirurga.

Kod žena sa multicentričnom policističnom displazijom postoji opravdana indikacija za supkutanu mastektomiju, koja je uvek praćena neposrednom rekonstrukcijom, ugradnjom silikonskog implantata. Ukoliko su dojke manjeg volumena, estetski rezultat je odmah zadovoljavajući i ne iziskuje korekciju druge dojke. Kod dojki većeg volumena, kod izražene policistične displazije u pojedinim delovima dojke, indikovana je kvadrantektomija ili bikvadrantektomija, što postoperativno ostavlja veliki defekt u dojci. Tada je poželjno uraditi rekonstrukciju dojki nekom od rekonstruktivnih tehnika. Najčešće je moguće izvesti redukciju i suspenziju operisane dojke i korekciju druge dojke.

Kod rizičnih grupa (genetski faktor) može se preventivno izvesti supkutana mastektomija obe dojke, sa primarnom rekonstrukcijom implantatom.

Lečenje raka dojke

Hirurg ima najznačajniju ulogu u dijagnostici i dijagnostičkoj, kurativnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji raka dojke. Neophodna je rana dijagnostika, radikalno lečenje ali i kvalitetan život operisanog pacijenta. Rana dijagnostika raka dojke, hemioterapija i postoperativna zračna terapija omogućili su primenu poštedne hirurgije kod raka dojke. Poštedna hirurgija dojke omogućava ženi bolji kvalitet života a zadovoljava i onkološki i estetski rezultat.

Kako se starosna granica za pojavu raka dojke pomera ka mlađem dobu (od 30 do 40 godina) , očuvanje estetskog izgleda omogućava psihičku ravnotežu. Odluka o poštednoj operaciji zavisi od veličine tumora, ali i od volumena dojke. Vrlo često se poštedna operacija izvodi ukoliko bolesnica izričito ne dozvoljava da se uradi radikalna mastektomija.

Radikalna mastektomija podrazumeva uklanjanje dojke i limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Izvodi se kod uznapredovalog raka dojke i kod bolesnica koje žele da se ukloni cela dojka umesto poštedne operacije. Pre operacije neophodno je obaviti razgovor sa bolesnicom i dobiti njenu saglasnost za predloženu hiruršku intervenciju. Rekonstrukcija kompletno odstranjene dojke može se uraditi kožno-mišićnim reznjem neposredno po mastektomiji, u istom aktu, ili odloženo, posle primenjenog adijuvantnog lečenja.

Supkutana mastektomija podrazumeva uklanjanje žlezdanog tkiva dojke, uz očuvanje kože i potkože i , zavisno od indikacija, očuvanje ili uklanjanje bradavice. Uvek je praćena neposrednom, primarnom rekonstrukcijom implantatom ispod velikog grudnog mišića. Ovakva mastektomija sa rekonstrukcijom nema negativan uticaj na dalju onkološku terapiju i preživljavanje bolesnice sa rakom dojke.

Izbor rekonstruktivne tehnike zavisi od volumena dojke

Implantacija stalne proteze ili proteze ekspandera je jednostavna hirurška procedura. Ona ne produžava operativni postupak a ni postoperativni oporavak bolesnice. Mastektomiju dojke sa rekonstrukcijom izvodi opšti hirurg i hirurg za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

Rak dojke danas više nije sinonim za mastektomiju.


 Komentari: 2 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru