Benigni tumori ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala

Benigni tumori spoljašnjeg uva nastaju iz tkiva iz kojih je građeno spoljašnje uvo. Tu spadaju fibromi i papilomi, hondromi, lipomi i angiomi. U spoljašnjem ušnom kanalu retko nalazimo endoteliome, adenome i mešovite tumore.

Oboljenje nastaje bez simptoma. Postaje manifestno ukoliko dođe do potpunog zatvaranja spoljašnjeg ušnog kanala. Tada dolazi do smanjenja sluha i osećaja težine u uvu.

Na ušnoj školjki ili u njenoj neposrednoj blizini se nalaze tvorevine slične tumorima. Tu spadaju ciste, koje se najčešće lokalizuju na prednjoj površini ušne školjke, zatim ateromi, koje nalazimo na zadnjoj površini ušne školjke i ušnoj resi. I na kraju keloidi, koji mogu da nastanu na postooperacijskim ožiljcima. Egzostoze se često nalaze u spoljašnjem slušnom kanalu, ređe u blizini kostnog anulusa bubne opne. Razlikuju se dva tipa egzostoza. Najčešći je sesilni tip, koji se javlja simetrično u vidu ograničenog kostnog zadebljanja, jedno na prednjem a drugo na  zadnjem zidu. Difuzni tip predstavlja difuzno zadebljanje kostnog kanala.

Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, otoskopije i patohistološkog nalaza.

Lečenje benignih tumora spoljašnjeg uva je uglavnom hirurško. Za lečenje hemangioma se koriste sklerozantna sredstva, a kod većih se izvodi hirurška intervencija, ponekad i zračenje. Egzostoze odstranjujemo hirurškim putem i to samo u slučajevima ako je sluh smanjen ili ako istovremeno postoji hronično gnojno zapaljenje srednjeg uva tako da egzostoze zadržavaju dreniranje sadržaja i lečenje.